ПОСТ ““ ЛЕК ЗА ДУШУ И ТЕЛО
Очишћење тела, а изнад свега прослављање Бога и поштовање његових светих. Божићни пост почиње 15/28. новембра, а завршава се 24. децембра /6. јануара. Не једе се месо, бели мрс и јаја. Уље и вино су дозвољени свим данима осим среде и петка који се посте „на води“. Риба се једе сваке суботе и недеље као и на Ваведење Пресвете Богородице, чак и ако празник падне у среду или петак. Последње недеље и на Бадњи дан обавезно се пости „на води“
Кроз пост човек се чисти од злих мисли, жеља, греха и грешних поступака, при чему се инсистира на двојакој димензији поста: физичкој и духовној.
- С једне стране, заиста, пост није само уздржавање од одређене врсте хране, већ треба такође вежбати себе у врлини током поста, молити се постојано, усмеравати своју пажњу на Бога и ближње више но обично, практиковати хришћанску љубав где и колико год је то могуће. Са друге стране, није редак приговор, чак и од многих хришћана, да веза између неједења одређене врсте хране и чињења добрих дела док избегавамо грех, не само да није јасно видљива него је и нема. Притом се често наводи пример Христових речи: „... не погани човека оно што улази на уста, него што излази из уста оно погани човека“ (Мт 15,11). Такође, Христос је постио 40 дана у пустињи пре него што је почео своје јавно делање међу Јудејима, а потом нити је он, нити су његови ученици постили. На питање зашто ученици Његови не посте, Христос одговара: „Могу ли сватови бити жалосни док је са њима женик? Него ће доћи дани када ће бити отет од њих женик, и онда ће постити“ (Мт 9,15).
Уобичајено разумевање феномена поста у данашње време везује се с једне стране за индивидуалне напоре да се хришћанин, борећи се са грехом, усавршава у врлинском животу, а са друге стране да се везује са Црквом као заједницом.
- Конкретно, већина православних данас верује да се пост састоји у уздржавању од одређене врсте хране и различитих поступака које Црква квалификује као грех да би се могло приступити причешћу. Пост би, по таквом схватању, био индивидуална техника хришћанина, која му помаже да ефикасније живи у Цркви. Веза са Црквом као заједницом огледа се једино у томе што хришћанин, уколико испуњава обавезу поста, добија право да учествује у причешћивању. Овакво схватање ипак је далеко од учења Цркве о томе шта је пост и каква је његова функција у Цркви.
- С једне стране, заиста, пост није само уздржавање од одређене врсте хране, већ треба такође вежбати себе у врлини током поста, молити се постојано, усмеравати своју пажњу на Бога и ближње више но обично, практиковати хришћанску љубав где и колико год је то могуће. Са друге стране, није редак приговор, чак и од многих хришћана, да веза између неједења одређене врсте хране и чињења добрих дела док избегавамо грех, не само да није јасно видљива него је и нема. Притом се често наводи пример Христових речи: „... не погани човека оно што улази на уста, него што излази из уста оно погани човека“ (Мт 15,11). Такође, Христос је постио 40 дана у пустињи пре него што је почео своје јавно делање међу Јудејима, а потом нити је он, нити су његови ученици постили. На питање зашто ученици Његови не посте, Христос одговара: „Могу ли сватови бити жалосни док је са њима женик? Него ће доћи дани када ће бити отет од њих женик, и онда ће постити“ (Мт 9,15).
Уобичајено разумевање феномена поста у данашње време везује се с једне стране за индивидуалне напоре да се хришћанин, борећи се са грехом, усавршава у врлинском животу, а са друге стране да се везује са Црквом као заједницом.
- Конкретно, већина православних данас верује да се пост састоји у уздржавању од одређене врсте хране и различитих поступака које Црква квалификује као грех да би се могло приступити причешћу. Пост би, по таквом схватању, био индивидуална техника хришћанина, која му помаже да ефикасније живи у Цркви. Веза са Црквом као заједницом огледа се једино у томе што хришћанин, уколико испуњава обавезу поста, добија право да учествује у причешћивању. Овакво схватање ипак је далеко од учења Цркве о томе шта је пост и каква је његова функција у Цркви.
Најновији број
24. април 2025.
