НАРОДНИ МУЗЕЈ ШАБАЦ
ПОЛУЖРТВЕ, ПОЛУСАУЧЕСНИЦЕ
Прошлог четвртка представљена књига „Партизанке као грађанке“ Иване Пантелић са Института за савремену историју из Београда. О еманципацији жена у времену после Другог светског рата говорили су проф. др Предраг Ј. Марковић и ауторка
Свој магистарски рад Ивана Пантелић са Института за савремену историју из Београда преточила је у књигу о женама које су своју борбу за еманципацију започеле у вихору Другог светског рата.
- То је једна дирљива прича о младим девојкама које из љубави жртвују своје животе што им се после често лоше враћало. Цела прича помало је иронична. Покрет који је требао да еманципује друштво, да ослободи жене, помало је изманипулисао целу ту причу. Део жена стварно је доживео еманципацију, друштвени напредак. Моја колегиница Ивана успела је путем разговора да сачува успомену тих жена које су после рата наставиле да напредују у цивилном животу, које су завршавале школе, биле функционери, пионири женске еманципације и у том смислу новог положаја жене. Нажалост то је било половично ““ рекао је проф. др Предраг Ј. Марковић, рецезент књиге и научни сарадник београдског Института за савремену историју.
Ауторка је у овој књизи обухватила период од 1945. до 1953. године и то како су партизанке, а у књизи их је четрнаест, упливавале у јавну, нарочито политичку сферу која им је до тада била потпуно непозната. Непозната јер су право гласа жене у тадашњој Југославији добиле управо 1945. године. Намера ауторке била је да сазна како су њене саговорнице, од којих неке данас нису живе, успеле да се прилагоде и снађу у новим околностима.
- То је једна дирљива прича о младим девојкама које из љубави жртвују своје животе што им се после често лоше враћало. Цела прича помало је иронична. Покрет који је требао да еманципује друштво, да ослободи жене, помало је изманипулисао целу ту причу. Део жена стварно је доживео еманципацију, друштвени напредак. Моја колегиница Ивана успела је путем разговора да сачува успомену тих жена које су после рата наставиле да напредују у цивилном животу, које су завршавале школе, биле функционери, пионири женске еманципације и у том смислу новог положаја жене. Нажалост то је било половично ““ рекао је проф. др Предраг Ј. Марковић, рецезент књиге и научни сарадник београдског Института за савремену историју.
Ауторка је у овој књизи обухватила период од 1945. до 1953. године и то како су партизанке, а у књизи их је четрнаест, упливавале у јавну, нарочито политичку сферу која им је до тада била потпуно непозната. Непозната јер су право гласа жене у тадашњој Југославији добиле управо 1945. године. Намера ауторке била је да сазна како су њене саговорнице, од којих неке данас нису живе, успеле да се прилагоде и снађу у новим околностима.
Најновији број
25. април 2024.
