ОД ДРЕВНОГ ДО МОДЕРНОГ...

На углу улице је пиљара са нехајно баченим гајбицама, испред ње су Азијаткиње које говоре руски, а иза њих пијанац са псом и флашом у руци... и кесе, велике црне кесе разбацане по ивичњаку, у рукама ужурбаних амалина и накинђурених проститутки. Крик уснулог галеба помера ваздух тежак од мириса прженог лука. Понеки мотоциклиста бучно пројури пустом уличицом. Топли поветарац са мора, диже згужвану хартију и носи је горе, ка мрачним крововима напуштених магацина. Отегнути глас мујезина из 1700 истамбулских џамија пролама вечерње небо над Босфором... све ово, виђено са прозора мансарде истамбулског Аксараја...
Неко рече да увек постоји један град и прича о њему - да тај град може бити велики колико је велика његова историја и слава.
Истамбул је град за сва времена! Сачињен од злата, камена и минарета који уоквирују његове обрисе у јутарњим маглама и прозрачним сутонима, као копрена прекрива два континента - Европу и Азију.
Ћудљиви векови укрштали су се над Истамбулом остављајући трагове у религији, времену, народу, канонима... Сучељавајући се са три цивилизације, Истамбул је одувек привлачио путнике, уметнике, трговце, намернике. Стар више од двадесет шест векова, град није изгубио ништа од старог шарма. Уљуљкан сјајем Златног рога и топлим водама Црног и Мраморног мора, Истамбул лењо али сигурно ниже ниску својих дана...
Прве темеље граду ударио је вођа грчких племена Бизас 657. пре нове ере и по њему је град добио име Бизант. Но, од самог почетка Бизанту је било суђено да прелази из руке у руку разних властодржаца. Смењивали су се Персијанци, Атињани, Спартанци, Александар Велики и најзад ““ Римљани. Освајачи су долазили и одлазили, палили га и рушили, а град је сваки пут, као Феникс из сопственог пепела израстао у још већи и лепши.