Шта све утиче на добро бокорење пшенице

Оптимални услови сетве озимих стрнина када дневне температуре почну падати испод 15 степени. Хабитус биљке не би требао бити већи од 3 листа како би се синтетисали угљени хидрати и масти који штите биљку од штетног деловања ниских температура. Дубине сетве не већа од 5 цм како би чвор бокорења био на 2-2,5 цм идеална заштита од штетних темперетура. На овим дубинама чвор бокорења заштићен од измрзавања.

На дубину чвора бокорења утиче и светлост односно густина сетве. Кад је мањи животни простор плићи је чвор бокорења и осетљивији је у односу на усеве оптималне густине, зато се сетва препоручене густине и сетве сејалицама препоручују кад год је то могуће.

Повољна температура за бокорење15 -17 Ц при повољној влажности настаје 14-15 дана пре одласка пшенице у зимско мировање. Ако мировање наступи пре бокорења онда је период бокорења померен за рано пролеће при стварању услова и овај период може бити и до 120 дана.

Интензитет бокорења зависи од климатских услова, генетике сорте, крупноће семена,времена сетве, густине сетве, аерације земљишта, минералне исхране. На бокорење се може утицати агротехничким мерама, а боље је при повећаној влажности земљишта, при бољој минералној исхрани ( нарочито азотом), при оптималном року сетве. Једна биљка, у повољним условима, може зачети и преко 100 изданака, међутим сви изданци не формирају стабло и клас. Једна биљка формира 5-6 стабала, а клас и зрно дају 2-3 стаба.

Процес бокорења се одвија од до почетка влатања кад потпуно престаје или се успорава.
Остварени принос је у директној вези са бокорењем и на количину секундарних стабаоца или класова може се утицати агротехником у складу са генетским потенцијалом произвођача. Претерани број класова даће ситније зрно лошијег хектолитра односно квалитета и обрнуто оптималан број по једном семену даће добар квалитет и принос предвиђен од семенских кућа.