АМИШИ ИЗ КРИСТАЛНЕ ДОЛИНЕ

Из Чикага крећемо рано ујутру.
Пут води преко брежуљака са њивама и понеком фармом. После пет сати вожње пролазимо поред табле на којој пише “Добро дошли у Индијану“! Укључујемо се на главни аутопут по коме језде разни “шевролети“, “доџеви“, “олдсмобили““¦ У неизмерној реци тих најновијих изума „четвороточкаша“ нешто нам запара око. То НЕШТО ““ никако се није уклапало у место и време, па се наметне помисао да смо „залутали“ у неки други век.
Лагано, баш као да нико око ње не постоји, необично одевена девојка вози се ““ у још необичнијем возилу. Њено буцмасто лице уоквирује провидна капа која скрива косу. Преко беле блузе је кецеља са широким трегерима. На ногама има кратке чарапе и ципеле са дебелим ђоном. Готово лењо окреће педале неке врсте трицикла са дрвеним точковима.
“Амишка девојка! Понекад дође у град да купи шибице, гас или нешто за домаћинство. Увек изазивају радозналост туриста. Девојка продужи пут поља, а ми скренусмо лево.
Дан је сунчан са благим летњим ветром. Наилазимо на типично америчку кућу, белу са тремом и висећом клупом. Лагано се њишући, на њој седи средовечна жена.