ИСТОРИЧАР ДР ЧЕДОМИР АНТИЋ ЗА „ГЛАС ПОДРИЊА“
МОРАМО САЧУВАТИ НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ
Крајем прошлог века борили смо се за демократију, слободу и правду, а данас нам је преко потребна одговорна политика која штити националне интересе и достојанство нашег народа, истиче у разговору за „Глас Подриња“ некадашњи лидер студентског протеста, историчар др Чедомир Антић
Током 90-тих година прошлог века били сте један од лидера студентског протеста. Са ове временске дистанце, да ли су идеали Ваше генерације изневерени, и да ли мислите да данашње генерације поново могу акумулирати такву енергију?
- Идеали свакако нису изневерени. Народна слобода, демократија, правда, поштење и национално достојанство су тријумфовали. Врлина, међутим, мора увек да буде доказивана и непрекидно да побеђује, а то је већ теже. Ако ме питате да ли је моја генерација задовољна и да ли су очекивања остварена, могу да кажем да ту успех видим као делимичан. Били смо у праву: Милошевићев режим је био ауторитаран и водио је државу и нацију у пропаст. Требало је скоро три године да га оборимо и за то време је довео до даљих пораза, великих губитака и патњи. Када је коначно збачен Србији је пошло боље али су отворене све оне тешкоће, унутрашњи проблеми, недостаци, неправде и обелодањена је неискрена и мржњом надахнута политика појединих Великих сила, који су сви заједно и довели до појаве Милошевићеве власти и пре тога комунистичког режима. Ми смо се 1996. и 1997. борили за демократију. Данас демократију имамо, она је онаква какви смо ми сами. Каква може бити демократија једног сиромашног, заосталог и на неправду и грабеж навиклог душтва? Свакако не може бити Бог зна шта. Онда смо трпели велика понижења и били иза других балканских држава. Данас смо просек региона, понижења су и даље ту, али мања. Макар у изборни процес више нико не сумња. Нажалост, моја генерација се докопала власти, новца и повластица (из редова вођства студентског протеста регрутоване су десетине посланика, директора, начелника округа, председника општина, чак министара, потпредседника владе, шефова странака и председника скупштине). Нажалост, нису унапредили Србију у мери у којој су се сами искварили. Мислим да, колико је Милошевић у интересу сопствене власти водио државу странпутицом не избегавајући унапред изгубљене ратове само како би одржао макар део власти коју је наследио, толико данашње власти нису спремне да стану иза нове политике, посвете се раду, раздуживању и богаћењу државе и стану на браник националног достојанства свим силама и спремни да за општа права и принципе жртвују себе, а не народ и државу.
- Идеали свакако нису изневерени. Народна слобода, демократија, правда, поштење и национално достојанство су тријумфовали. Врлина, међутим, мора увек да буде доказивана и непрекидно да побеђује, а то је већ теже. Ако ме питате да ли је моја генерација задовољна и да ли су очекивања остварена, могу да кажем да ту успех видим као делимичан. Били смо у праву: Милошевићев режим је био ауторитаран и водио је државу и нацију у пропаст. Требало је скоро три године да га оборимо и за то време је довео до даљих пораза, великих губитака и патњи. Када је коначно збачен Србији је пошло боље али су отворене све оне тешкоће, унутрашњи проблеми, недостаци, неправде и обелодањена је неискрена и мржњом надахнута политика појединих Великих сила, који су сви заједно и довели до појаве Милошевићеве власти и пре тога комунистичког режима. Ми смо се 1996. и 1997. борили за демократију. Данас демократију имамо, она је онаква какви смо ми сами. Каква може бити демократија једног сиромашног, заосталог и на неправду и грабеж навиклог душтва? Свакако не може бити Бог зна шта. Онда смо трпели велика понижења и били иза других балканских држава. Данас смо просек региона, понижења су и даље ту, али мања. Макар у изборни процес више нико не сумња. Нажалост, моја генерација се докопала власти, новца и повластица (из редова вођства студентског протеста регрутоване су десетине посланика, директора, начелника округа, председника општина, чак министара, потпредседника владе, шефова странака и председника скупштине). Нажалост, нису унапредили Србију у мери у којој су се сами искварили. Мислим да, колико је Милошевић у интересу сопствене власти водио државу странпутицом не избегавајући унапред изгубљене ратове само како би одржао макар део власти коју је наследио, толико данашње власти нису спремне да стану иза нове политике, посвете се раду, раздуживању и богаћењу државе и стану на браник националног достојанства свим силама и спремни да за општа права и принципе жртвују себе, а не народ и државу.
Најновији број
25. април 2024.
