ДУХОВНОСТ У НАМА И ОКО НАС

А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у лице дух животни, и поста човек душа жива, пише у Првој књизи Мојсијевој (Постање 2, 7). А онда човек сагреши и би прогнан из Раја. На Земљи поче живот нови са свим својим врлинама и манама. Подвргаван искушењима оста веран својој вери и Господу Богу јединоме. Истинско учење о Богу укључује и истинско прослављање Бога. Према учењу апостола Павла духован човек јасно се разликује од душевног. Ако идемо том логиком следи да је душеван човек онај који има душу и тело, али још није задобио Светога Духа који оживотворује душу. „Телесни човек не прима што је од Духа Божјег, јер му је лудост, и не може да разуме, јер се то испитује духовно. Духован пак све испитује, а њега самог нико не испитује“ ( Прва Кор. 2, 14-15).
Данашњи човек све више преиспитује себе и своје поступке. Друштво у коме живи, ма колико савремено било, не пружа му морално подобан ослонац. Многе вредности су изгубљене, али како каже преподобни Антоније Велики „ма где да је човек, тамо постоји и Бог“. Пронаћи веру прво у себе, а затим и друге, један је од најтежих задатака. „Исправна вера не користи ништа ако је живот искварен“, поука је Светог Јована Златоустог. Победити животну исквареност победа је и над самим собом, али и над друштвом у којем је она узела великог маха. Свети Николај Жички рекао је да „док год је у једном народу, као и у једном човеку, душа жива и јака, дотле ништа није изгубљено и ништа није мртво, што је прашином посуто“.