ЗАШТО ЈЕ ЈАТ НЕМОГУЋЕ БИЛО КОМЕ ПРОДАТИ ПОКАЗУЈЕ И ОВАЈ ЗАПИС СА ПУТЕШЕСТВИЈА У УЛТРА АТР 72 ДО ТИВТА
КАД АВИОНИ СТАЈУ НА СВАКОЈ СТАНИЦИ
Када ултра штедљиви и економични АТР 72, за који ЈАТ наплаћује ултра скупе карте из оперативних разлога, због двојице кратко подшишаних путника, слети непланирано на подгорички аеродром, сви вас убеђују да је то нормално, јер се догађа да за Црну Гору лете и преко Ниша. Када после сат и четрдесет минута лета од Београда до Тивта изађете, морате се изборити и са зујањем у ушима , укоченим ногама и да се помирите са чињеницом да сами себе не чујете неколико сати
Зашто сви покушаји Србије да удоми националну авиокомпанију, која носи име пропале југословенске државе не успевају, на сопственој кожи сам се уверио 28. фебруара ове године, возећи се од Београда до Тивта, са ванредним стајањем у Подгорици.
Да се одмах разумемо, да крененем са једним од четири “пунолетна“ АТР 72, авиона из Јатове флоте, није ме нагнала недавна изјава Милана Кордића, извршног директора саобраћаја у националној компанији са југословенским именом, већ чињеница да ЈАТ поседује боље термине за лет до Тивта од јединог конкурента Монтенегро Аирлинес. А што се тиче Кордића, он је обећао да ЈАТ сезону “изгурати са четири мала АТР 72, који су мали, оперативни и штедљиви“.
Прво, што упада у очи је чињеница да корисници услуга Јатових АТР 72 турбо-елисних авиона плаћају папрено скупе карте које достижу и цену од 16.200 динара за повратну карту на релацији Београд Тиват, иако се возе у штедљивом И ТЕК НЕКОЛИКО ПУТА БРЖЕМ АВИОНУ ОД АУТОБУСА! Они који чешће путују знају где све може у бели свет одлетети по сличним ценама.
Елем, и то ми није био проблем, као ни чињеница да ћу са скоро 1.90 центиметара и преко сто килограма седети на седишту намењеном крупнијем ђаку прваку! Свестан сам да се у авиону дужине 27,16 метара не може постићи комфор за 52 путника. Молио сам се само Богу, да само испред мене буде исправно седиште И ДА ЊЕМУ БУДЕ НЕКО СИТНИЈИ ОД МЕНЕ. Али, Бог не услишује тако глупе и бизарне жеље, па је испред мене сео неки рмпалија и навалио се на неучвршћено седиште, које код сваке турбуленције летело напред-назад ударало у моје ноге.
Да се одмах разумемо, да крененем са једним од четири “пунолетна“ АТР 72, авиона из Јатове флоте, није ме нагнала недавна изјава Милана Кордића, извршног директора саобраћаја у националној компанији са југословенским именом, већ чињеница да ЈАТ поседује боље термине за лет до Тивта од јединог конкурента Монтенегро Аирлинес. А што се тиче Кордића, он је обећао да ЈАТ сезону “изгурати са четири мала АТР 72, који су мали, оперативни и штедљиви“.
Прво, што упада у очи је чињеница да корисници услуга Јатових АТР 72 турбо-елисних авиона плаћају папрено скупе карте које достижу и цену од 16.200 динара за повратну карту на релацији Београд Тиват, иако се возе у штедљивом И ТЕК НЕКОЛИКО ПУТА БРЖЕМ АВИОНУ ОД АУТОБУСА! Они који чешће путују знају где све може у бели свет одлетети по сличним ценама.
Елем, и то ми није био проблем, као ни чињеница да ћу са скоро 1.90 центиметара и преко сто килограма седети на седишту намењеном крупнијем ђаку прваку! Свестан сам да се у авиону дужине 27,16 метара не може постићи комфор за 52 путника. Молио сам се само Богу, да само испред мене буде исправно седиште И ДА ЊЕМУ БУДЕ НЕКО СИТНИЈИ ОД МЕНЕ. Али, Бог не услишује тако глупе и бизарне жеље, па је испред мене сео неки рмпалија и навалио се на неучвршћено седиште, које код сваке турбуленције летело напред-назад ударало у моје ноге.
Најновији број
25. април 2024.
