Многи ратари који производе кромпир, веома мало пажње посвећују хигијени амбалаже у коју врше паковање. Осим тога, мало се води рачуна и о очувању квалитета, што би требало да је на првом месту, јер је пласирање на тржиште нешто што је од велике важности за остваривање профита. Лепо спакован и обележен, свакако би био пожељан за сваког купца. То је нешто, нашта би пољопривредници требали да ставе на прво место после квалитета. Ипак, није само лепо спакован кромпир.
Фото: Canva
Да би се квалитет кромпира одржао, потребно је да се после вађења кромпир очисти од примеса, благо исуши како би се избегло знојење, и то са температуром нижом за 2-3 степена од тренутне температуре. Кртоле треба класирати и по механичким оштећењима која настају вађењем или приликом транспорта и вршити најпре зарастање оштећења температуром од 15-20 степени. Влажност ваздуха треба да буде од 90-95 %, након тога се температура спушта за 0,5 степени дневно да не би дошло до температурног стреса. Складиште пре складиштења треба проветравати петнаестак дана, при чему се губитак у транспирацији може свести на минимум, како би се избегло нагомилавање редукујућих шећера и спречило клијање. Уколико се кромпир користи за прераду, температура треба да буде 10 степени.
Спречавање клијања кромпира постиже се ниским температурама или коришћењем хемијских средстава, при чему код употребе хемикалија, треба водити рачуна о трајању керенце, која је за већину препарата око 40 дана. Семенски кромпир се не третира хемијским средствима и треба га одвојити у складишту од меркантилног.
Што се тиче одрживости квалитета кромпира, поменули смо да кромпир губи влагу приликом дисања и транспирације, односно калира, па је потребно одржати квалитет одговарајућом нижом температуром, при чему семенски кромпир неће исклијати, а касније ће слабије ницати и остварити лошији принос, а меркантилни ће бити лошијег квалитета и смањене количине.
Ипак, и приликом доброг складиштења, губици услед дисања и транспирације су око 8 %, а приликом труљења и оштећења око 3%.
Фото: Canva
