Лепота различитости

Смотра кућних љубимаца у суботу је први пут одржана у Средњој пољопривредној школи са домом ученика. На Смотри је учестовало око стотину љубимаца свих врста. Бирани су најшармантнији, а сваки учесник је добио симболичну награду.

-Као повод да организујемо један овакав догађај искористили смо то што ове године обележавамо 120 година наше школе. Одзив је изузетно велики и веома смо задововољни, поготову зато што ово приви пут организујемо. Драго нам је да су се суграђани одазвали нашем позиву у овако великом броју и надамо се да су сви подједнако уживали. Одазвали су се и наши ученици и професори, а ту су и наши запослени који су по струци ветеринари и који су на распологању свима који имају неку недоумицу у вези са исхраном, негом или лечењем, навела је Драгица Станковић, професор СПШ.

Бошко, Фото: "Глас Подриња"

Љубимци су били подељени у четири категорије: мали пси, велики и средњи пси, птице и необични кућни љубимци. Тако су се на смотри на једном месту нашли и једно прасе, питон, харисов јастреб, бубо бубо сова, мачке, птице, зечеви, корњаче, велики пси и много малих паса.

Породица Рапкић, позната у Шапцу по узгоју птица грабљивица, донела је на Смотру Харисовог јастреба и бубо бубо сову.

Катарина Рапкић, Фото: "Глас Подриња"

-Харисов јастреб је птица из Чилеа, а довели смо и бубо бубо сову која је највећа на свету, расте до 80 центиметара у висину и распон крила јој је 1,8 до 2 метра, објаснила је Катарина Рапкић, а птице су изазвале велико интересовање посетилаца.

Вероватно најзанимљивији љубимац био је Геџа, домаће бело прасе, које су власници прошетали на поводцу и са црвеном машном. Надамо се да ће Геџа имати више среће од својих сродника и да, кад порасте, неће завршити на ражњу.

Геџа, Фото: "Глас Подриња"

-Ћерка иде у Средњу пољопривредну школу, на смеру је ветеринарски техничар и пријавила је прасе. Имамо их више, а овај ког смо довели ја најситније и зове се Геџа, рекла је власница прасета Слађана из Ливада.

Једногодишња Ирина довела је пар месеци млађу другарицу пекинезерку Жозефину. Жозефина се за Ирином котрљала на својим маленим инвалидским колицима. Породица Гојковић није одустала од свог љубимца ни када су схватили да неће бити као остали пси. Кажу да брига о инвалидном псу није тако тешка и да љубав све решава, а на Смотру су дошли између осталог и због тога да би попричали са још ветеринара и видели да ли Жозефини могу још некако да помогну.

Ирина и Жозефина, Фото: "Глас Подриња"

-Рођена је здрава и све је нормално било, међутим, након прве вакцине нешто се десилои почела је да вуче задње ноге. Ишла је на терапије, после којих буде мало боље, али не може да користи ноге. Не знамо да ли је деформитет или је приликом вакцине дошло до неке повреде кичме, каже Иринина мама Маријана Гојковић из Шапца.

На изложби је било и неколико мачака. Поред домаћег мачка Срећка, који није био расположен за излазак из транспортера, позирала је и једна педигрирана бенгалска мачка.

-Бенгалска мачка настала је укрштањем азијског леопарда и домаће мачке ‘80-их година прошлог века, тако да је то релативно млада раса. Јако су интелигентне, карактеристичне су по свиленкастој длаци која има златан сјај. Веома су активне, 20 сати дневно, отварају врата и фиоке, скачу на регале, каже Тања, одгајивач бенгалских мачака из Шапца.

Лоптаста питонка Зока стрпљиво је позирала у рукама своје власнице Хелене, али и других посетилаца који су имали храбрости да јој приђу. Најзанимљивија је била деци, која су, без усађених предрасуда, желела да се поиграју са њом.

Хелена и Зока, Фото: "Глас Подриња"

-Идем у ову школу и станујем у Дому, тако сам довела свог љубимца. Одувек сам желела да имам змију и тата ми је испунио ту жељу и купио ми је њу када сам имала шест година. Сада имам два питона, каже Хелена из Горњег Милановца.

Иако су организатори бирали најшармантније у свим категоријама сматрамо да су сви победници, па и они који нису учествовали, него су само дошли да подрже овај догађај.