Мир који не може да се плати

Свој нови дом Ненад и Јелена Ђермановић са троје деце пронашли су изван уобичајених оквира данашњих тежњи. Из Шапца се селе у Бадовинце, где ће, захваљујући пројекту доделе бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом који се реализује у сарадњи Општине Богатић и Министарства за бригу о селу, бити њихова нова адреса.

Радост за све, ближи природи
-Тај пројекат је можда нешто најбоље што једно министарство ради. Кад смо били на додели решења, заиста се видело по људима да су сви задовољни, у еуфорији, јер добијају кров над главом. Ми смо се исто тако осећали. Иако живимо у заједници са мојим родитељима, једноставно смо желели сами да се скућимо, тако да смо се одлучили на тај корак. Игром случаја, с обзиром на то да често одлазимо у Бадовинце и тамо имамо много пријатеља, успели су да нам пронађу ту кућу, а власник који је наследио ту имовину је пристао је прода посредством овог пројекта. Имали смо прилике да разговарамо и са министром који је рекао да је добио гаранције од председника да ће пројекат трајати докле год буде било интересовања и колико год људи буде желело и испуњавало услове да се пријаве, што је заиста дивно- истиче Ненад.

У фази су усељења, а новом дому радује се цела породица, нарочито њени најмлађи чланови, троје деце од годину и по, четири и осам година која су и била главна мотивација Ђермановићима да се одлуче на тај корак.

Фото: Приватна архива

-Живот у селу је једна сасвим друга димензија, с обзиром на то да су мало другачији услови, другачија је структура становништва, али је човек ближи природи. То је оно што смо ми желели и за себе и за децу. Свима нам је лепо и пријатно. Још смо у фази завршетка финалних радова како бисмо се уселили, али је незгодно око организације посла, будући да је сезона и једноставно смо принуђени да чекамо мајсторе и зависимо од њих. Имамо планове да још нешто мало средимо да би све то било у пуном капацитету- објашњава он и додаје да се ту неће зауставити.

Воћарство као додатно занимање
Како каже, реч је о површини од 20 ари на којој се налази кућа, а претходни власник је за себе и своју породицу подигао млад воћњак.

-Има лешника, крушака, јабука, шљива. Планирамо још мало да проширимо воћњак, јер има места. То је велика површина за нас који се досад нисмо бавили тиме, па ћемо од тога почети. Пронашли смо ту у близини исто једну малу парцелу, мању од те, коју у будућности планирамо ако будемо у могућности да купимо како бисмо још проширили засад воћа и бавимо се том производњом, да нам буде мала помоћ као породици, додатни приход у току године. То је оно што бисмо ми могли сами, можда уз малу помоћ још неког, да одржавамо и радимо. То су нам планови, тако да нам је овај програм омогућио не само кућу, него и да се бавимо производњом воћа на малим површинама, чему се радујемо и једва чекамо да све то пробамо на делу- подвлачи.

Фото: Приватна архива

По занимању је полицајац, супруга је завршила Учитељски факултет и тренутно је незапослена, брине о деци.

-Наставићу да се бавим својим послом, а ово ће да буде додатно занимање, заједно са породицом. Супруга не ради, али с обзиром на то да имамо троје мале деце, тешко бисмо организовали бригу о њима да је другачије. У будућности, можда се и то промени- напомиње Ненад.

Верује да има могућности да се унапреди живот у сеоским срединама.

Сигурност за децу, нада за будућност
-Начин живота је много мирнији него у граду, посебно због деце, имајући у виду много негативних појава у граду, верујемо да бисмо их од свега тога лакше сачували у селу. То је мир који не може да се плати, оно што смо хтели за себе и своју децу. Чак је и у министарству један од чланова комисије за доделу бесповратних средстава рекао да, ето, нажалост, када је он радио у бившој СФРЈ, тад су били програми да су позивали људе из села у градове, што је, признаје, био промашај. Ето данас, после толико година, исправљамо грешку и враћамо људе који то желе из градова у село. До сада је додељено више од 3.000 кућа, а ми смо у том делу који премашује тај број- наглашава.

Враћа се на питање опстанка села које се годинама намеће, имајући у виду кризу, неизвесност, промене временских прилика, одрживост пољопривреде.

-Заиста, ако погледамо истини у очи, само ко неће да ради може да има нека нереална очекивања. Ја не могу да трошим више него што могу да се „пружим“, тако и у граду и у селу. Ако живиш нормално, имаш реалне животне жеље, онда резултат не може изостати. У селу људи заиста много раде, а има и јако имућних, што значи да од села може да се живи. Ми немамо ту амбицију да имамо мегаломанско имање, нити то можемо да остваримо, али скроман живот, у здравој, сеоској средини, уз малу производњу воћа, верујемо да је могућ и остварив- закључује Ненад.