Церску споменицу понео је Панчевац Славко Радојчић, председник Удружења добрих људи “Огњиште“ и стари пријатељ организатора. На Маршу су учествовала и два кума. Један из Александровца Жупског, живи у Београду, а други родом са Златибора, али живи у Аустралији, већ 30 година
Петнаести Церски марш одржан је по никада топлијем времену. Вероватно због тога је и број учесника био нешто мањи него претходне године, ипак готово сви који су у 8.00 часова кренули испред цркве у Шапцу, око 16.00 сати су пешке и стигли на Текериш. Малобројнима који су током пута имали кризе помогао је организовани превоз. Учесника је било из целе Србије, али и из Републике Српске, па чак и Аустралије.
Фото: "Глас Подриња"
Манифестација је ове године посвећена војводи Радомиру Путнику. Церску споменицу понео је Панчевац Славко Радојчић, председник Удружења добрих људи “Огњиште“ и стари пријатељ организатора.
Славко Радојчић, Фото: "Глас Подриња"
-Велика ми је част указана, али и обавеза да достојно чувам сећање на наше претке. Овде сам шести или седми пут. Добра је атмосфера, али најбитији је разлог због ког ово радимо - у славу наших предака и да би млађим покољењима оставили нешто у аманет. Када су они могли својом крвљу да сачувају нашу земљу, најмање што можемо да урадимо је да ми будемо овде и покушамо да будемо достојни потомци наших предака. Прошле године нисам могао због посла, али пре две године сам пешке дошао из Панчева до Шапца, а онда наставио даље до Текериша. То је било хуманитарног карактера. Планирам да долазим и наредних година, када знам циљ ништа није тешко, каже Радојчић који је пре пар месеци, са још два пријатеља, отишао бициклом од Храма Светог Саве у Београду до Хиландара. Пут је трајао осам дана, а сакупљени новац је ишао за лечење једног дечака “лептира“.
На Маршу су учествовала и два кума. Један из Александровца Жупског, живи у Београду, а други родом са Златибора, али живи у Аустралији, већ 30 година.
Кумови, Фото: "Глас Подриња"
-Сада у овим годинама се трудим да долазим сваке године у Србију. Кум је предложио да дођемо на Церски марш. Први пут сам овде и изванредно је организовано. Тамо учествујем на сличним хуманитарним акцијама. Учесници плате да учествују и новац углавном иде за децу. За ово се нисам спремао, али није ми напорно. Када сам рекао сину да идем на марш од 30 и нешто километара био је сумњичав. Следеће године се надам да ће доћи и он. Сада користим време да обилазим Србију и све ме то подсећа на време школских екскуризија. Срби у Аустралији се доста држе заједно. Већ сам неким другарима пренео где идем и желели би и они да су овде, каже шездесетчетворогодишњи Томислав Дабић.
-На Церском маршу сам већ учествовао. Драго ми је да овде видим људе који су сви дошли добром вољом да подрже нашу традицију и историју, надовезује се кум Драган Мијушковић. Миленко Ж. Панић, познати и као Твиги био је вероватно најстарији учесник Марша. Са 71 годином већину пута био је на челу колоне. Ово му је 10. Церски, а укупно 22. марш.
Твиги, Фото: "Глас Подриња"
-Постоји латинска изрека Dum spiro spero - Док дишем надам се, ја бих је преиначио у “Док дишем ићи ћу на Церски марш“. Позивам све да дођу и осете ову лепоту и желеће и они да иду до краја живота. Такође апелујем на све Србе да негују културу сећања. Једино тако Србија ће имати респектабилну будућност, односно будућност вредну сваког поштовања. Највише ми се свиђа ова лепота и спој младости и искуства. Права, аутентична, авангардна Србија је данас на Церу, рекао је Панић.
Манифестацију су и ове године подржали бајкери. Неки на моторима, а неки и пешке. Четворица чланов Мото клуба “Срби“ одлучили су да деоницу од 35 километара препешаче.
Бајкери, Фото: "Глас Подриња"
-Први пут марширам, али већ сам учествовао мотором. Мој мотив је што је мој прадеда био учесник Церске битке и дугујем му бар толико. Није напорно иако нисам одавно ишао пешке на даље раздаљине. Свиђа ми се како је све организовани и надам се да ћу следеће године овде бити са својим сином, раме уз раме, каже Маче из Параћина.
Програм на Текеришу Као и сваке године, у оквиру Спомен коплекса “Церска битка“, у Текришу служен је парастос јунацима Церске битке. Окупљенима се у име Удружења грађана „Церски марш обратио Божидар Катић. Након тога одржан је час историје у дворишту ОШ “Војвода Степа Степановић“ у Текеришу, где је организован и заједнички ручак за све учеснике Марша. Програм је почео доделом највишег признања “Церска споменица“ овогодишњем носиоцу Славку Радојчићу из ХО “Огњиште“. Час је одржао пуковинк авијације мр Драган Крсмановић, а тема је била „Оклеветани рат - априлски рат 1941. године“. Учесници у програму били су и Оливер Њего, српски оперски певач, професор Универзитета у Крагујевцу кога је на хармоници пратио Зоран Тутуновић, солиста Ансамбла Министарства одбране РС Станислав Бинички, као и глумица Јасмина Стојиљковић, које је извела део из монодраме о Милунки Савић. Глумци Владимир Јоцовић и Миљан Губеринић извели су део из вишеструко награђиване представе “Шах мат“ о војводи Степи Степановићу. Вера Столић, солиста, етномузиколог и Зоран Готовчевић, професор Музичке школе “Ватрослав Лисински“ у Београду учествовали су у музичком делу програма.
Међу њима је био и Данијел Лазаревић из Косовске Митровице. На Маршу је био и прошле године. На мајици је имао слику Милуна Миленковића Лунета, кикбоксера који се од јуна прошле године налази у косовском затвору.
Фото: "Глас Подриња"
-Дошли смо да подржимо нашег брата који је утамничен пре годину дана и мало јаче. Требало би што више људи овде да долази. Ово је права манифестација. За мене је ово лагано. Планирам да долазим и свих наредних година, рекао је Данијел Лазаревић.
Божидар Катић, председник Управног одбора Удружења грађана Церски марш посебно је срећан што је манифестација ове године добила учеснике и са другог континента. Истакао је да није било лако организовати Марш све ове године, али да јесте вредно.
-Петнаести Церски марш посвећен је војводи Радомиру Путнику који је био главнокомандујући српском војском у време Церске битке. Петнаест година је велики јубилеј за нас, али ове године је и 110. годишњица Церске битке. Верујем да је ово начин да и овакве манифестације, које се баве нашом традицијом и духом овог народа могу да трају. Када нешто успете да одржите, у земљи у којој све траје као трептај око и у којој се све заборави јако брзо, није лако и захтева велики труд и напор. Људи из далека дошли су у Шабац да заједно са нама од града хероја и града страдалника отпешаче до Текериша, места победе у Великом рату, рекао је Божидар Катић.
Санитете са хитном медицинском помоћи обезбедили су Дом здравља “Др Драга Љочић“ и Војска Србије, а цистерну са водом ЈКП “Стари град“ и ЈКП “Водовод Шабац“. Колону је пратило и возило Одељења за ванредне ситуације, а све је обезбеђивала саобраћајна полиција.
Већа пауза је прављена, као и увек, у Варни код школе, где су учесници могли мало да се одморе и где је био обезбеђен доручак.
Фото: "Глас Подриња"
Славко Радојчић, Фото: "Глас Подриња"
Кумови, Фото: "Глас Подриња"
Твиги, Фото: "Глас Подриња"
Бајкери, Фото: "Глас Подриња"
Фото: "Глас Подриња"
