БДС истиче да би ово додатно финансијско оптерећење могло довести до значајних трошкова за библиотеке. Покренута је онлајн петиција у којој се заинтересовани позивају да се њеним потписивањем придруже иницијативи за одлагање њеног ступања на снагу
Нова „Тарифа накнаде за давање на послугуоригинала и умножених примерака ауторских дела издатих у штампаној форми“ у библиотекама Србије, чије ступање на снагу је предвиђено од јануара 2025. године, изазвала је бројне контроверзе и забринутост међу представницима библиотекарске заједнице.
Библиотекарско друштво Србије (БДС) изразило је дубоку забринутост и затражило одлагање примене овог акта, упозоравајући да би предложена тарифа, према којој би се наплаћивало 15 динара по позајмљеној књизи, могла озбиљно да угрози функционисање јавних библиотека у Србији и отежа њихову основну мисију- слободан и несметан приступ знању и културним ресурсима.
Значајни трошкови Њено ступање на снагу представља, како истичу, намет на јавне библиотеке, који је установљен без довољно расправе и сагледавања стања у којем се оне налазе, због чега апелују на хитно одлагање његове примене до успостављања другачијег механизма наплате који би био могућ и одржив и који би доприносио правичном и праведном решењу за спровођење Закона о ауторскoм и сродним правима. БДС истиче да би ово додатно финансијско оптерећење, које се процењује на основу бројности позајмица књига, могло довести до значајних трошкова за библиотеке. Како оне функционишу у оквиру ограничених и често недовољно подржаних локалних буџета, многи сматрају да ће такав намет бити неиздржив и да ће довести до смањења доступности услуга. БДС се не противи исплати накнада ауторима, али захтева одлагање примене актуелне тарифе до проналаска праведнијег и одрживијег решења које не би угрозило саму делатност библиотека.
Библиотекарско друштво Србије (БДС) изразило је дубоку забринутост и затражило одлагање примене овог акта, упозоравајући да би предложена тарифа, према којој би се наплаћивало 15 динара по позајмљеној књизи, могла озбиљно да угрози функционисање јавних библиотека у Србији и отежа њихову основну мисију- слободан и несметан приступ знању и културним ресурсима
Са друге стране, Организација за остваривање права (ООРП), која се бави заштитом ауторских права, тврди да је тарифа праведна и у складу са праксама које постоје у Европској унији. Наводе да су аутори дуго били без надокнаде за коришћење њихових дела у библиотекама и да тарифа, иако наметнута, обезбеђује минималну, али правичну накнаду. Они су указали на то да износи сличних тарифа у земљама ЕУ обично износе више него што је предвиђено у Србији и да је износ накнаде у складу са привредним могућностима земље. Одговори ООРП-а на конкретна питања БДС-а додатно су појаснили став организације: накнада се дели једнако међу свим ауторима, без обзира на фреквенцију позајмљивања дела, како би се подржала културна разноликост.
Наше библиотеке воде озбиљну и тешку утакмицу са савременим технологијама и уз све напоре бележе константан пад читаности. О хроничном мањку средстава за набавку књига нећу ни да говорим. Уз то ће им овај намет на читаност доћи као со на рану и сасвим сигурно тешко уназадити рад библиотека“, сматра Јелена Подгорац Јовановић
ООРП: Пракса у другим земљама У Допису који је ООРП доставио библиотекама и локалним самоуправама стоји да „ово право остварују аутори у свим државама ЕУ, оних ван, али и на другим континентима“, али ту поново долази до мимоилажења мишљења, јер БДС наводи да је брзом претрагом постојећих решења установила да је ова тврдња срочена је тако да избегне суштину проблема. У Сједињеним Америчким Државама на пример, закон о ауторским правима следи „доктрину прве продаје“- када поседујете физичку копију књиге, носилац ауторских права не може да ограничи ваше право на препродају, позајмљивање или поклањање те копије. Што се остатка света тиче, укључујући и ЕУ, не постоји јединствено решење. Надокнада ауторима према броју позајмица постоји, рецимо, у Финској, Немачкој, Малти, Холандији и Великој Британији. Међутим, у Аустралији, Канади и Данској, на пример, ауторима се исплаћује накнада у складу са бројем њихових књига које поседују библиотеке. Други приступи укључују повезивање плаћања са куповином књига.
Ово је систем у Француској где део укупног ООРП фонда долази од мале уплате од стране издавача када продају књигу библиотеци, а преостали део фонда се састоји од мале накнаде коју плаћа влада за сваког регистрованог корисника библиотеке. Они наводе и да локалне самоуправе често недовољно подржавају културне установе, те да је овакав трошак додатно оптерећење које ће највероватније пасти на саме библиотеке и њихове кориснике. БДС упозорава да би примена овакве накнаде довела до поремећаја у систему библиотечких услуга и нарушавања права грађана на културни и образовни развој. Уместо тренутног модела, предлаже се успостављање механизма који би обухватио шире консултације и укључивање свих релевантних актера у циљу стварања правичног и дугорочно одрживог решења.
Покренута је онлајн петиција у којој се позивају корисници фондова и услуга библиотеке, сарадници, медији и заинтересоване стране да се њеним потписивањем придруже иницијативи за одлагање ступања на снагу наплате Тарифе.
Неравноправна утакмица „Наше библиотеке воде озбиљну и тешку утакмицу са савременим технологијама и уз све напоре бележе константан пад читаности. О хроничном мањку средстава за набавку књига нећу ни да говорим. Уз то ће им овај намет на читаност доћи као со на рану и сасвим сигурно тешко уназадити рад библиотека“, сматра Јелена Подгорац Јовановић, библиотекарка и директорка Библиотеке шабачке. Она истиче да је у погледу заштите и поштовања ауторских права сагласна да свако треба да добије праву и адекватну награду за своје дело.
Фото: Библиотека шабачка
-Сведоци смо, међутим, да је код нас редак случај да аутори и од самих издавача добију правичну надокнаду. Као што знате, најчешће се намирују одређеним бројем књига из тиража, а неретко и то изостане. На страну што многим ауторима и није основни порив да штампањем књига зараде, већ да се испоље као песници, књижевници, публицисти или научници. Од библиотека, тј. од оних који финансирају рад јавних библиотека- а то су грађани, одређене локалне заједнице (без обзира на то да ли су чланови библиотеке или нису), наплаћиваће се послуга. Дакле, што је више књига позајмљено, тај ће износ бити већи- наводи Подгорац Јовановић и додаје да, „не улазећи у културну климу која влада код нас и коју нажалост не креирају библиотеке и библиотекари, јасно је да ће „хитови“, лектире и слично, подићи износ који треба платити“.
-Али зашто би новац са ауторима чије се књиге читају (какве год оне биле и ко год они били) делили и аутори чије књиге никада нико није позајмио, али је тај аутор уредно члан овог удружења? Зашто би грађани плаћали и њима? То заправо није праведно. Било како било, уверена сам да ће установљење ове тарифе (неважно што то назвах таксом, суштина је да је то намет) сасвим сигурно имати негативне последице, а то што ће позитивне ефекте имати одређени аутори, којима ће бити исплаћиване одређене (не верујем нарочито издашне) надокнаде, биће слаба утеха за погоршање стања у којем послују наше библиотеке. А библиотеке у Србији су, верујте, последња прибежишта за људе који у књигама траже уточиште и одмор од наше суморне стварности- закључује Јелена Подгорац Јовановић, библиотекарка и директорка Библиотеке шабачке.
Фото: Библиотека шабачка
