Траже неку особу за коју ће посебно да се вежу и код нас смо то син и ја. Мој глас имитира и опонаша кад прича. Памти сцене и радње. Када види да узимамо кључеве од аута зна да ће се чути звук аларма и паљења аутомобила и то имитира, каже Ђорђе, ког Лоле из милоште зове и „Ђокара“
„Ћао, ћао! Како си?“ Речи су којима је екипа „Гласа Подриња“ поздраљена на уласку у кућу Радосављевића. Ништа чудно да љубазни поздрав није изговорио папагај, један од љубимаца петочлане породице.
Лоле, сиви афрички жако, у Шабац је стигао пре седам година из одгајивачнице у Сомбору. Донели су га као изузетно малог и хранили су га на шприц. Прве речи рекао је после око три месеца.
Фото: Глас Подриња
Ђорђе и Јелена имају троје деце, тако да је до изгласавања о доласку новог љубимца лако дошло. -Иако је супруга рекла или папагај или она, дошло је до прегласавања. Сада је нама све ово нормално. Не знамо колики му је фонд речи, јер он поред говора опонаша и многе звуке. Људи нам не верују шта све уме да каже, па траже да га снимамо, прича Ђорђе.
Фото: Глас Подриња
Недавно је тако мајстор требао да им промени батерију на аларму за кућу, али му није било јасно зашто се аларм стално укључује. Када се пожалио Ђорђу и објаснио му проблем, Ђорђе је одмах схватио да аларм и даље не ради, али да га Лоле и више него успешно имитира.
Идеалан љубимац Сиви афрички жако практично је идеалан кућни љубимац. Живи око 80 година, отпоран је, тако да му ветеринар углавном неће требати, не треба да се изводи у шетњу, купа, чешља... -Изузетно су социјална бића. На срећу, нас је петоро у кући и увек има да разговара са неким, никада није сам. Једе храну за птице, воће и поврће. Једино не смемо да га оставимо ван кавеза без надозора, јер га све интересује, све би гризао и чупао, каже Ђорђе Радосављевић.
-Траже неку особу за коју ће посебно да се вежу и код нас смо то син и ја. Мој глас имитира и опонаша кад прича. Памти сцене и радње. Када види да узимамо кључеве од аута зна да ће се чути звук аларма и паљења аутомобила и то имитира, каже Ђорђе, ког Лоле из милоште зове и „Ђокара“.
Фото: Глас Подриња
Лоле не понавља речи и фразе које зна напамет, већ смислено и у одређеном контексту. Деци - Иви, Вуку и Мии, ујутру, сваком по имену, пожели добро јутро. Поздравља их када улазе и излазе из куће, када одлазе на спавање. Никада неће рећи „Лаку ноћ“ ако није време за то.
Једном је и побегао од куће. Врата су случајно остала отворена, Лоле је излетео и није умео да се врати. Ухваћен је у једном дворишту пар стотина метара даље, а Радосављевићима су из једног петшопа рекли да је пронађен.
Лолу друштво праве Лав, десетогодишњи јоркширски теријер, који је „газда“ и Џесика, двогодишња кокерка, која се плаши свој пернатог другара. Лоле мисли да су они и његови љубимци, позива их да дођу, а онда их охрабри једним „Браво“, такође их и опомиње ако крену у кухињу да то не раде
-Када сам дошао човек ме питао како да зна да је то моја птица. Међутим, Лоле чим ми је чуо глас у дворишту почео да је виче –Ђоле, Ђоле. Када неког не познаје у почетку је суздржан и дискретно покушава да привуче пажњу. Недавно ми је био рођендан и ту су били само људи које стално виђа, нисмо могли да дођемо до речи од њега, прича Ђорђе.
Фото: Глас Подриња
Лолу друштво праве Лав, десетогодишњи јоркширски теријер, који је „газда“ и Џесика, двогодишња кокерка, која се плаши свој пернатог другара. Лоле мисли да су они и његови љубимци, позива их да дођу, а онда их охрабри једним „Браво“, такође их и опомиње ако крену у кухињу да то не раде. Да одлично зна шта је дозвољено, а шта не, показао је и пред нама. Када ради нешто што му је забрањено сам себе подсећа „Ићи ћеш у кавез, Лоле“.
Фото: Глас Подриња
Фото: Глас Подриња
Фото: Глас Подриња
Фото: Глас Подриња
