Наступ у оквиру Шабачке концертне сезоне „Матија свира Арсена“. Избор најдражих мелодија. Није било другог пута осим музичког. Габи и Арсен различите личности. Уз музику кошарка посебна љубав
Шабачкој публици, у оквиру Шабачке концертне сезоне 2024. представио се Матија Дедић, загребачки пијаниста, концертом где је свирао нумере оца Арсена. Матија је син Арсена и Габи Новак, али осим што је био део каријере свог оца последњих година, градио је и свој самостални пут у џезу. Студирао је у Грацу и један је од најбољих џез пијаниста региона, можда и Европе.
Фото: "Глас Подриња"
Одрастао је слушајући музику, клавир се налазио на неколико метара од кревета, ниједан други позив није могао доћи до изражаја. -Не могу да замислим себе у било којој другој улози. Моја ћерка Лу такође гради самосталну музичку каријеру и верујем да је код нас генетика имала одлучујућу улогу. Ниједног тренутка није било утицаја старијих, већ смо се искрено заљубљивали у музику, волећи је све време. Џез је музика у којој одлучује тренутак, у њу се тренутно заљубиш или га никада не заволиш, једнако као љубав на први поглед.
Од пете године сте у музици, пре десете сте наступали на на концертима, али логично је да постоји разлика у онима где свирате Арсена и свим другим? -На концертима посвећеним Арсену влада посебна хемија између мене и публике, осећам се ја другачије, мислим и публика. Увек почињем с његовим опусом за телевизију и филм, јер ту се чује оно што је био он, а то је диплмирани музичар на флаутистичком одсеку. Даље бираm посебно драге мелодије погодне за клавир, нису све такве. Заједно то је омаж мом оцу, али и музичару с којим сам свирао последњих десет година као клавирска пратња.
Фото: "Глас Подриња"
У уметности не постоји радно време, али постоји ли слободно време за уметника у коме мислима или свешћу није у најдражем стваралаштву? -Супруга ради у банци, осам сати сваког дана и никада се не бих мењао. Музика је увек ту, у глави, души, мислима и имам срећу да доживим блиц инспирације када компонујем и музика ме носи. Она се не призива, једноставно дође. Некада је нема месецима, пола године, некада се често јави. Уметници су увек у филму своје уметности и лично уживам у том осећају, никада није представљао тескобу.
Југопластика, Цибона, Партизан -Реал је био неприкосновен, потом је дошао Дражен у Цибону и онда је непобедив тим добио противника кога не може победити, на крају су га морали купити да прекину агонију пораза. Југопластика је три пута била шампион Европе у низу, а мислим да је имала слабији састав од Партизана тих година, но имала је Божу Маљковића. Мислим да је у њему била „цака“.
Габи и Арсена спајали су музика и они који су волели њихове песме. Делили су професију, често и поклонике, да ли су се разликовали међусобно? -Габи је Богом дан глас и мислим да такав дар имају још Бисера Велетанић и Јосипа Лисац, верујем да су то три најбоља гласа на овим просторима. Арсен је био невероватна личност и можда сам склон мистификацији, али и његова личност је с небеса дат таленат. Не само у музичком смислу, он је сликао, писао поезију. Невероватне су дубине до којих су сезали његови стихови и дао сам себи задатак да проучаваам његову библиотеку, да видим шта је читао и покушам да пронађем оно што га је инспирисало у стваралаштву, но ни у том случају није извесно да ћу доћи до одговора.
Фото: "Глас Подриња"
Музика испуњава живот, али у свему има место и за страст каква је за вас кошарка? - Музика је љубав, а кошарка љубавница. Људима је то посебно интересантно када разговарамо и они виде човека високог 167 цм. Видео сам Дражена како игра 1986, када сам имао 13 година, заволео Цибону, заљубио се у баскет и та љубав је само постајала већа. Имам преко 500 двд дискова с дуелима из европске, америчке кошарке, Олимпијских игара, Светских првенстава. Пратим и данас све, домаћу регионалну, европску, НБА кошарку. Током студија у Грацу слободно време сам посвећивао шутирању на кош. Једног викенда сам погађао све, а посматрао је један господин. Видео је да нисам професионалац, али га је импресионирао шут. Позвао ме је да дођем у клуб и тако сам забележио наступе у екипи ГАК (Академски клуб из Граца). Носио сам број шест.
Фото: "Глас Подриња"
Фото: "Глас Подриња"
Фото: "Глас Подриња"
