Први број на дар

Први број Гласа Подриња појавио се на шабачким улицама 16. децембра 1944. године. У још увек ратном времену, ондашњи суграђани су чули повике продаваца о новим новинама у новом времену њиховог града. Глас о “Гласу” допрео је до уха Милоша Ђинића, оца наше свима добор познате суграђанке некадашње власнице „Јулифарма“, Јулијане Станојевић који је постао власник два примерка првог броја. Ми у архиви до сада нисмо имали тај важан део историје у оригиналу, али захваљујући госпођи Јулијани и њеном супругу Браниславу, то је промењено.

-Мој отац Милош је куповао и читао новине, посебно Глас. Приликом реновирања куће смо пронашли први број и изненадили се. У нама је то изазвало одушевљење, јер смо схватили да је то нешто ретко и вредно. Нисмо ни знали да је имао овај раритет, нити да је остао сачуван након осам деценија. Због тога смо дошли на идеју да поклонимо редакцији. Никада није помињао да има у својој колекцији примерак из 16.12.1944. године. Нисмо сигурни ни како је дошао у посед, јер је те 1946. био у Ваљеву у Народној одбрани. Но, захваљујући њему део историје трајно је сачуван и поносни смо што смо део ње – појашњава Јулијана Станојевић.

Жељу да поклоне први број исказали су нашој Милици Мици Перић, а она их је спојила с редакцијом. Добили смо први дар за 80. рођендан. Вредан поклон за архиву и наредне генерације које ће, надамо се, носити новинарску искру у себи, онако како етика и професија налажу.

-Сматрали смо да је 80 година идеална прилика да поклонимо број. Како имамо два примерка сасвим је било логично да један буде у матичној кући новина. Мислим да сам био основна школа када сам први пут читао „Глас Подриња“, јер је још мој деда читао. У кући се читала Политика и Глас. Ми од 1972. године редовно купујемо и читамо. Морам да признам да је из године у годину садржај све бољи. Надам се да ће се то наставити у будућности и да ће неке иницијативе грађана бити подржане кроз текстове Гласа – каже Бранислав Станојевић.

Фото: Глас Подриња

Прво издање је имало само четири стране, но на њима је био разноврстан садржај. Првом страном је доминирао текст главног и одговорног уредника Mиодрага Мила Борисављевића о мисији листа, уз вести са ратишта, информације о ангажовању Шапчана на фронтовима. У средињшњим странама се говорило у успостављању система у ослобођеном Шапцу, а на крају је читаоце чекала и прича уредника, учесника рата, праћена и једином илустрацијом.

Прво издање је имало само четири стране, но на њима је био разноврстан садржај. Првом страном је доминирао текст главног и одговорног уредника Mиодрага Мила Борисављевића о мисији листа, уз вести са ратишта, информације о ангажовању Шапчана на фронтовима. У средињшњим странама се говорило у успостављању система у ослобођеном Шапцу, а на крају је читаоце чекала и прича уредника, учесника рата, праћена и једином илустрацијом

Време је оставило траг, деценије су “нагризле” хартију, али ће након рестаурације прво издање красити наше просторије.

Фото: Глас Подриња

Шабац је имао дугу традицију новинских издања. Крајем претпрошлог и почетком прошлог столећа град је имао највише листова у Србији. Најпознатији је био “Шабачки гласник”, али је своје место имало више различитих новина. Шапчане су на тај начин информисале и организације, удружења, политичке партије. Током рата окупационе власти су забраниле све дотадашње новине, а у периоду између краја октобра и средине децембра 1944. информације је давао билтен “Вести”, укинут успостављањем “Гласа Подриња”. Најпре је Глас излазио уторком, четвртком и суботом, да би временом постао недељник, на продајним местима од четвртог дана у седмици.

Тако је почела прича. Након првог уследило је још 4.018 бројева, за сада. Прича траје 80 година, а надамо се да ћемо уз вашу подршку обележити и век постојања.