Успех деце клуба

Највећи успех у историји Раднички је остварио пласманом у Прву српску лигу 1980. године, што је био трећи ранг фудбала СФР Југославије. Да би то остварио морао је да освоји прво место у Посавско-подунавској зони, испред одличних екипа као што су Лозница, Крушик, а потом и да буде бољи у баражу са победником друге групе, тимом Младости из Смедеревске паланке. У Шапцу је било 3:0 за домаће, у реваншу 2:0 за Младост. Реванш су обележили арбитри: Јовановић, Николић и Димитријевић. Младост је дала голове из непостојећег пенала и после непостојећег корнера.

На реванш су путовала четири аутобуса навијача Радничког и много аутомобила из Шапца. Укупно око 500 навијача било је уз тим у Паланци. Направили су свечарску атмосферу у варошици још пре меча. Читаву утакмицу су бодрили своје играче. Остало је записано да су били симпатични и Паланчанима, те су на крају, славећи уз сирене током повратка у Шабац наилазили и на отпоздрављање Паланчана.
Успех је остварен без играча доведених „са стране“. Сезону изнела 24 играча, 18 су били радници „Зорке“, четири играча беху студенти, а двојица ученици, а и њих шест деца радника „Зорке“. Тренери: Нинковић, Петровић, Нешковић и Марковић, такође су некадашњи играчи „Радничког“.

Осим што су показали најбољи фудбал, Шапчани су били и први на фер плеј табели, а у последњих 13 кола нису добили ниједан жути картон!