Оксфорд - знање, прилике и нова пријатељства

У конкуренцији више од хиљаду кандидата, ова успешна ученица изборила се да буде једна од само троје интернационалних студената које ће стипендирати престижни британски универзитет. Некадашња ученица основне школе Николај Велимировић, потом Шабачке и Математичке гимназије, одлучила је да усавршавање на пољу инжењерства настави на Оксфорду. Бројне награде на такмичењима из математике и физике, занимање за природне науке али и хуманитарни, друштвни рад, определили су њен пут.

Мотивација и одлука за студирање на Оксфорду
-Похађала сам Математичку гимназију и сваке године би пар ученика успело да упише престижне факултете попут Оксфорда, Кембриџа, Харварда итд. захваљујући сјајном знању стеченом у средњој школи. Студирање на овим факултетима ми је деловало супер јер сам из прича старијих чула да су професори врло мотивисани, да су услови студирања јако добри и да постоји доста прилика за даље усавршавање те сам одлучила да и ја аплицирам. Била сам примљена и пуна стипендија коју сам добила од Универзитета ми је омогућила и да одем и студирам у Уједињеном краљевству – прича Ања.

Највећи изазови при одлуци да оде далеко од куће и започне студије у новој средини
-Највећи изазов је био започињање живота у новој земљи у којој сам по доласку само из виђења знала две особе из моје средње школе. Нисам била сигурна шта да очекујем и што се тиче студирања и што се тиче друштва, околине. На крају се све средило, стекла сам нове пријатеље из целог света, неке од њих сам и угостила у Србији прошлог пролећа, показала им Београд, Шабац и нашу Мачву, планину Цер. Неке од њих сам и ја посетила у Шпанији и Италији. Рекла бих да су, после знања и прилика, пријатељства која сам оформила најбоља ствар коју ми је Оксфорд донео -

Фото: Приватна архива

Академска атмосфера и живот на Оксфорду
-Атмосфера је врло стимулативна, окружени сте мотивисаним студентима, професорима који су експерти у својим областима и то за резултат има једно сјајно окружење које вас увек мотивише и гура да будете бољи. Завршила сам основне студије и сада сам на мастеру. Систем на Оксфорду је специфичан: сваке недеље имамо предавања после којих добијамо задатке које треба да урадимо и предамо, затим имамо туторијале са професорима који су попут индивидуалних часова где два до три студента са професором дискутују о задацима и неким нејасноћама са предавања уколико их има. Рекла бих да је доста индивидуалнији приступ него на нашим факултетима.

Још једна разлика је у томе што испите имамо само једном годишње, обично у мају или јуну и сви испити су распоређени у року од недељу дана или две недеље тако да их често радимо дан за даном. Само тада имамо прилику да положимо испите тако да то зна бити мало стресно, али сам за сад успевала да се изборим са тим и добијала најбоље оцене што је услов за добијање стипендије.

Испуњење очекивања о студирању на престижном Универзитету, студијска путовања
-Дефинитивно, студирање на оваквом Универзитету пружа различите прилике како у индустрији тако и у академији. После моје друге године сам имала праксу (или стажирање) у једној инвестиционој банци у Лондону где сам се бавила анализом података са берзе. После треће године (прошло лето) сам радила као студент истраживач на University College London. Као резултат рада на тој пракси моје колеге и ја смо објавили научни рад у домену Ларге Лангуаге Модела (Великих језичких модела, попут ChatGPT-ja) на једној од највећих конференција у домену вештачке интелигенције која се одржала у Ванкуверу, у Канади, у децембру. Искуство учествовања и презентовања на једној таквој конференцији је заиста сјајно. На колеџу имамо фонд који омогућава студентима да путују покривајући део трошкова, и захваљујући томе сам посетила Праг и Будимпешту. Такође сам, посећивајући колеге са студија, обишла Шпанију и Италију.

Међународна студентска заједница и пријатељства
-На Оксфорду је око 50 одсто студената из Велике Британије а друга половина студената су интернационални тако да то чини један занимљив микс људи и култура. Рекла бих да сам се супер уклопила, колеге су долазиле у Србију а и ја сам имала прилике њих да посетим. Такође доста помажемо једни другима у савладавању градива и учењу. Често у мензи имамо тематске вечере, када се служе хране националних кухиња, и то зна бити јако занимљиво. Одржавам и пријатељства „код куће“ - када год дођем у Србију видим се са пријатељима. Такође, пријатељи из средње школе су ми долазили у посету у Енглеску више пута.

Формали су често начин да се студенти са колеџа боље упознају и друже. Некада буду организовани тематски тако да се служи храна одређених кухиња и буде приређен перформанс у виду игара или кратких представа

Друге активности, слободно време?
-Осим учења и студентских обавеза нађе се времена и за дружење и спорт. На Универзитету постоји доста студентских клубова: од читалачког клуба, преко спортских до удружења народа са одређених простора. Постоји и студентски клуб који окупља људе са Балкана. Има нас десетак са простора бивше Југославије на основним, мастер и докторским студијама и традиционално идемо заједно на ручак викендом. Увек буде лепо и мислим да нам свима прија да бар једном недељно причамо на матерњем језику.

Почела сам да се активније бавим трчањем током студирања и истрчала сам полумаратон. Опробала сам се и у веслању, најпопуларнијем спорту на британским факултетима. Такође, уникатан начин дружења на Оксфорду представљају свечане вечере, такозвани формали, које организују колеџи (Универзитет је организован у 30-ак колеџа који су у суштини конципирани слично студентским домовима у Србији, ту смо смештени и имамо мензу). Предавања слушамо на факултету, а туторијали са професорима се организују на колеџима. Формали су често начин да се студенти са колеџа боље упознају и друже. Некада буду организовани тематски тако да се служи храна одређених кухиња и буде приређен перформанс у виду игара или кратких представа.

Највише ми недостају породица, пијатељи, лепо време и храна! Како лет из Лонодна траје само два и по сата, трудим се да долазим свака три месеца

Планови за будућност
-Студије у Великој Британији су конципиране другачије него у остатку Европе. Прве три године су основне студије и последња година је мастер година, тако да у суштини за 4 године студија се добија мастер звање. Такође, студије инжењерства на Оксфорду су специфичне јер су прве две године опште и онда се специјализујемо у последње две године бирајући одређене предмете и пројекте. Ја сам изабрала софтверско инжењерство и вештачку интелигенцију. У јуну би требала да завршим мастер студије и добијам звање Мастера инжењерских наука. Тренутно аплицирам за докторске студије на Универзитетима у Европи.

Ањина порука младима у Србији који желе да упишу неки од европских универзитета је да вредно раде на остварењу својих снова, али пре свега да раде нешто што воле јер онда све постаје лакше.