Борба за одлазак на лечење у Пољску

Још увек траје борба да Душан Симић из Јеленче и још четири дечака оболела од Дишенове мишићне дистрофије, отпутују на терапију у Пољску. Како смо већ писали, за иновативну терапију, која је дала добре резултате за децу која су је примила, потребно је сакупити 1,5 милиона долара. Акција траје већ месецима, а до сада је прикупљена половина средства, док болест наставља прогресивно да разара мишиће дечацима.

Родитељи дечака су основали фондацију „Једро“ коју су подржали бројни уметници и друге јавне личности, а велики допринос у прикупљању новца дали су и Шапчани. Сада у петак (24. јануара) организују и хуманитарни концерт. Концерт ће се одржати у Хали „Зорка“ од 20.00 часова, а учествују Славко Бањац, Ана Бекута, Мина Костић, Неша Манојловић, Немања Максимовић, уз подршку Хит бенда, а појавиће се и гости изненађења. Карте се могу купити у кафеу „Липа“, ресторану „Тилиа“, мењачници „Зип“, као и пред почетак концерта у хали, по цени од 700 динара за трибине и 1.700 за ВИП ложу.

Други начини за помоћ дечацима
Сви који нису у могућности да дођу на концерт дечацима могу помоћи и слањем СМС поруке са бројем 5 на бројтелефона 3091, или директном уплатом на рачун фондације. Цена једне поруке је 200 динара. Број жиро-рачуна фондације „Једро“ је 160-6000002005224-26.

Концерт организују Саша Јовановић и Владимир Петровић, који су за дечаке ишли на ходочашће од Копра до Острога, бициклима и пешке. Владимир је редовни давалац тромбоцита за оболеле од леукемије, док Саша, иако живи у Словенији, стално помаже деци у Србији.

-Пре две године имао сам јако тежак период у животу. Видео сам да у том тренутку не могу сам себи да помогнем и почео сам да тражим начин да помогнем другима. Разговарао сам са својим директором о идеји да возим кајак од Словеније до Црне Горе. Међутим, како је за тако далек пут кајаком потребна пратња и озбиљна подршка, ипак сам одлучио да део пута возим бицикл, део пута кајак, а део да идем пешке.

Душана су одабрали тако што су гледали ком детету је најбрже потреба помоћ, а видели су да је потребно доћи до јако велике цифре. Тек када су ступили у контакт са породицом Симић схватили су да се ради о помоћи за пет дечака.

-Контактирао сам Владу који је пристао да иде са мном на ходоћашће. Кренули смо из Копра 22. септембра. Пут је трајао 14 дана, а 9 дана нам је требало да дођемо до Херцег Новог. Спавали смо под шаторима, били изложени бури, југу, налетима ветра већим од 150 километара на час, а пут којим смо пролазили никако није безбедан за бициклисте. Огроман ветар у леђа нам је дао наш пријатељ Слоба Кесић, који живи у Бања Луци, а од пре неколико година је потпуно слеп. Слоба нам се са још једним пријатељем придружио у Херцег Новом и пешачио је са нама до Острога, прича Саша.

Наше је само оно што дамо другима
-Наше је само оно што дамо другима, све остало нам је само дато на коришћење. Много је деце којој треба помоћи, а једно од њих је и дете нашег школског друга. За њега ћемо организовати следеће акције, када ово завршимо. Јавају нам се људи који желе да помогну. Некада је довољна и лепа реч и подршка. Када би свако у Србији послао само по један СМС сакупила би се огромна количина новца за болесну децу, наводи Саша Јовановић.

По стизању на циљ сви су заплакали када су схватили колико су прешли и шта су постигли. Тада су дали завет да њихова мисија није завршена, него да тек почиње. Уз породицу Симић и дечаке оболеле од тешког облика дистрофије остају до испуњења циља, а потом већ имају нове планове за помоћ другој деци.

Фото: Приватна архива

Саша се у Словенији обрео док се професионално бавио ватерполом. Потписао је за клуб из Копра, са њима играо у Јадранској лиги, тада најајчој. Играо је са њима и Лен куп, али је клуб нако након неколико година отишао у стечај, а Саша је остао у Словенији. Ожени се средњошколском љубави, а потом добио и сина. Неко време се није бавио спортом, а онда је почео да тренира кик – бокс и потписао је за клуб из Италије.

-Аматерски сам побеђивао све. Ушао сам и у професионалне воде. На почетку није ишло најбоље, али остварио сам најбржи нокаут у историји кик – бокса за 4,8 секунди, чекам званично одобрење и да се упише у Гинисову књигу рекорда. Рекорд је остварен против Френка Натеа, француског борца пореклом из Обале Слоноваче, наводи Саша.

Захваљујући њему, Шабац је пре три и по године био домаћин кик – бокс спектакла „Мегдана“, на ком је учестовао и један од најбољих бораца икада, Антонио „Бигфут“ Силва.

Саша сада ради као спасилац и каже да је то најбољи посао на свету. Лиценцирани спасилац за отворене воде, мора, реке, језера и дивље воде је од 2012. године.

-Волим да помажем људима, а да не очекујем ништа за узврат. Већину времена током сезоне проведем на мору. Радим за фирму чији је власник мој добар пријатељ Никола Николовски и стално запошљавамо људе из Србије, тако да свако ко је заинтересован, а добро плива може да нам се јави. Јако смо добро опремљени. Међу привима смо набавили ховер на даљински за спасавање на неприступачним местима. Посао је изузетно одговоран, може да се ради читав живот, а да се ништа не деси, а може да се за један дан деси много тога. До сада сам имао три баш тешке ситуације, а једна је била и реанимација детета. Богу хвала, на својим рукама немам смртни случај, каже Саша.