Богата колекција драгоцености

Благо храма обухвата црквене предмете, богослужбене књиге, иконе и одежде с краја 18. и почетка 19. века

Већина изложених предмета су поклони који су прилагани цркви и који су преживели паљење храма, разарање током Великог рата, пљачкање и небригу. Дуже од века чувани су у магацинском простору, данас заштићени и послагани у витринама црквеног дома. Драгоцености који немају цену а опет чине право богатство – историја, традиција, сведочанство о људима, времену, обичајима и вери живој тада, живој и данас.

- Међу најстаријим експонатима су стара и ретка, Јеванђеље из 1786. године, Триод из 1789. године и Јеванђеље из 1795. године. То су све богослужбене књиге које су тадшњи угледни домаћини, трговци, газде, сељаци, привредници, даривали цркви. Да би се једна књига у то време одштампала, требало је издвојити неколико пари волова или продати „озбиљно“ парче земље. Оне су се радиле у врло скромном тиражу, од пет до десет примерака и у томе је њихова вредност већа. Доста тога је нажалост опљачкано или уништено, па чак и документа и летопис Саборног храма. Неке од драгоцености, а то су потврдила истраживања стручњака из области археологије, историје и историје уметности, налазе се у црквама, манастирима или у приватном поседу широм Србије - наводи протонамесник Никола Милошевић, парох при Саборном храму Светих апостола Петра и Павла.

На срећу, доста тога је сачувано и није напуштало окриље цркве и шабачке епархије. Црква у ризници поседује неколико десетина црквених књига, минеја, триода, јеванђеља, службеника, требника, који су старости од преко 200 до 150 година.

-То су углавном књиге које су настале крајем 18. и у првој половини 19. века. Већина је штампана у Руском царству, у штампаријама у Москви и Санкт Петерсбургу, а оне нешто млађег датума у нашим штампаријама. На страницама тих богослужбених књига се могу често на маргинама пронаћи исписани важни историјски и хронолошки подаци као рецимо које године је писана, какво је време било, шта се у тој години важно десило у животу нашег народа. У појединим књигама постоје руком записане повеље задужбинара који су их даривали храму. Повеље су писане црквенословенским језиком који је и богослужбени језик цркве. Као што на улазу у храм постоји повеља која говори о томе ко је цркву подигао и у које време, тако и на тим књигама можемо прочитати податке у чије време је она одштампана, у време чије владавине, наводећи у неким примерцима и податке читаве царске породице.

Икона с краја 18. века посебне израде, приказа Богородице са распетим Христом али специфичног,
седефом украшеног рама, један је од најстаријих експоната. Међу старим и уметнички вредним су и иконе Светог Николе, Светог Ђорђа и других светитеља

Оне почињу истим уводом „у славу свете јединослушне животворне Тројице, Оца, Сина и Светог духа, за време владавине тог и тог, одштампа се књига ова“ уз тачан назив и годину по црквеном рачунању времена и годином од рођења Христа. Оне су се радиле у украшеном, квалитетном повезу да би дуго трајале и њима посвећујемо посебну пажњу. Из свих тих записа видимо да су те књиге биле у употреби у храму који је старији од нашег садашњег. То доказује да је црква дрвена и трошна, на овим просторима постојала, а о томе сведочи и сам Јоаким Вујић, још у време аустроугарске владавине, у првој половини 18. века на простору данашњег Баира и такође је била посвећена Светим апостолима Петру и Павлу.

Још 1820. године почињу припреме за прикупљање материјала и изградњу новог Саборног храма јер у том периоду Шабац постаје центар новоформиране Епархије шабачке. Књиге су сачуване од тих времена. Осим богослужбених књига, у ризници је сачувано десетак престоних и ручних крстова. Већина је израђена од племенитих метала или је у питању позлата односно чисто сребро, филигранским техникама, украшени полудрагим камењем, бакрорезним рељефима. И на њима се уочава изрезбарена повеља. Поједине су даривали чланови породице Обреновић али и угледни еснафи тадашњег времена као што су екмеџијски, мехаџијски – истиче Милошевић.

Икона с краја 18. века посебне израде, приказа Богородице са распетим Христом али специфичног, седефом украшеног рама, један је од најстаријих експоната. Међу старим и уметнички вредним су и иконе Светог Николе, Светог Ђорђа и других светитеља.

-Знамо којој школи припадају на основу стила којим су рађене – техника руских и бугарских уметника. Богату ризницу храма чине и иконе од којих су поједине скинуте са ранијег иконостаса и оне представљају засебна уметничка дела. По канону који налаже распоред на иконостосу, ми тачно знамо где је која икона могла стајати. Икона Богородице насликана на дрвету је претпоставља се, престона икона старијег иконостаса шабачке цркве, демонтирана да би се сачувала од пропадања. Наш иконостас је радио Павле Симић, и он је добио налог за израду иконостаса 1851. године. Могуће је да је ово баш његов рад али нисмо успели да нађемо поуздане документе који би то и потврдили. Врло је могуће да су то радови Симића јер се препознаје његова сликарска техника али не можемо са сигурношћу тврдити. На већини старијих иконостаса аутори који су сликали иконе, нису се на њих и потписивали, из поштовања.

Црква је у време Првог светског рата остала без звоника и највећег дела крова, оштећених зидина, она је киснула и то је сигурно утицало на оштећење иконостаса. На то време страдања народа и цркве, сећају нас и остаци неколико бајонета којима је аустроугарска војска скрнавила иконе. Много је тога вредног тада уништено. Проблем је кад непријатељ толико мрзи, да жели да уништи сваки траг твог постојања. А култура, традиција и историја, црква..су од најважнијих трагова једног народа – каже Милошевић.

Колекцију ризнице чине и на десетине чирака, кадионица, кандила. Сребрна петохлебница, важан предмет у богослужбеном животу цркве, на којој је угравирано „Благочестиви еснаф меанџијски и екмеџијски приложи и дарова цркви шабачкој 1850. године“.

Део драгоцености налази се унутар самог храма. Више од век старих, неколико богослужбених рипида. На галерији налазимо и Минеј из 1793. године.

- Минеји су књиге за сваки месец у години, укупно их је 12 и они се користе у богослужбеним радњама. Ту је и Триод из 1796. Колекција коју имамо, садржи примерке који су старији и од Француске републике. Имамо две столице, старе више од века као и Вечити календар из тог времена. Посебну драгоценост чувамо у витрини као што су Владичанска митра, круна из 19. века, израђена на смалти, ручно украшена, извезена, са полудрагим камењем. Одежде епископа и свештених лица, руски рад, израђене од скупих материјала попут свиле и броката, старе век и по, на којима се препознаје израда у Русији. Половином 19. века су Срби имали своје радионице а материјал набављали претежно из Грчке, пре тога се израђивани у Бугарској и Русији – појашњава протонамесник Милошевић.

Највећа драгоценост Саборног храма Светих апостола Петра и Павла у Шапцу је Ручни крст у који је уграђена честица Часног крста, добијена на дар 1989. године поводом обележавања шест векова од Косовске битке.

-Честица је чувана на Хиландару, одакле је даривана шабачком храму. То је уједно и најстарије богатство цркве, честица Великог Часног крста на којем је Христос пострадао, стара преко 2000 година која представља опипљиву, материјалну драгоценост хришћанског наслеђа целог света. Уграђена је у Ручни крст којим епископ благосиља, који се износи на поклоњења и целивања али само у одређеним данима који се везују за празновање часног и животворног крста. То су празници Крстовдан – уздизање Часног крста и у недељу на крстопоклону Часног поста. Њему прилазимо и узимамо га са посебном пажњом и поштовањем – каже Милошевић.