Изгарање савременог доба

Савремени начин живота наметнуо је нове стандарде и циљеве. Захтева се максимална посвећеност на послу, у приватном животу, слободно време испуњено активностима. Људи све више теже перфекционизму, поготову млађи. Негде ту забораве на себе и своје потребе. Долази до изгарања, или бурната (burnout), болести модерног света о којој се недовољно говори, а погађа све већи број грађана.
Како препознати бурнаут, али и како превенирати да до њега не дође и шта радити када се препознају симптоми, разговарали смо са мастер психологом Лидијом Комановић.

Фото: Приватна архива

Како дефинишемо бурнаут и по чему се разликује од обичног умора или стреса?
Бурнаут, код нас познат као синдром изгарања или сагоревања, представља хроничан и сложен психофизиолошки одговор на захтеве посла за које особа не поседује довољно ресурса. То је стање менталне, емоционалне и физичке исцрпљености. Иако сви понекад осећају симптоме бурнаута, кључна разлика је у томе што он представља нагомилани стрес.. За разлику од обичног умора који нестаје након адекватног одмора, симптоми бурнаута су озбиљнији, дуготрајнији и могу значајно утицати на професионални и приватни живот.

Који су најчешћи симптоми бурнаута – физички, емоционални и ментални?
Најочигледнија манифестација бурнаута је емоционална исцрпљеност – осећај потпуне исцеђености, немогућности да се сакупи енергија за нови радни дан и одсуство ентузијазма. Појављује се и осећај отуђености од посла и људи који су у вези са послом, равнодушност, пад мотивације и концентрације, сумња у своје вештине, снижена професионална ефикасност…. Физички симптоми укључују исцрпљеност, умор, главобоље и болове у мишићима, пад имунитета, промене у апетиту…

Ко су најугроженије групе – да ли су то запослени у одређеним професијама, млади, родитељи?
Најугроженији су запослени на радним местима која подразумевају интензивне и честе интеракције са људима, неку врсту емоционалног рада, тј. помагачке струке (медицинско особље, психолози, социјални радници, просветни радници…). Такође, одређена истраживања указују на то да ће најпре сагорети млађи запослени, тј. да ће се сагоревање десити на почетку њихових каријера, због мање искуства, недовољно развијенихе стратегија за суочавање за различитим аспектима посла… Свакако да су и родитељи који балансирају између пословних и породичних обавеза под већим ризиком, због велике одговорности и недостатка времена за одмор.

Шта су главни узроци бурнаута – темпо живота, радна култура, лични перфекционизам?
Изгарање је снажније повезано са карактеристикама посла, али и одређене особине личности доприносе појави бурнаута. Неки од главних узрока су: превише посла, недовољно одмора, мањак социјалне подршке, изостанак повратне информације о раду, емоционални рад, недовољно аутономије, перфекционизам, хронична брига, недовољно баланса између посла и приватног живота…

Колико дуго бурнаут може трајати ако се не препозна и не третира? Какве последице може оставити на здравље и свакодневни живот?
Бурнаут нема одређено време трајања, све зависи од личних карактеристика, као и карактеристика посла, озбиљности симптома… Уколико бурнаут остане непрепознат и нетретиран, може доћи до трајног губитка ентузијазма за рад, али и неких психосоматских болести.

Фото: Canva

Како препознати прве знакове бурнаута код себе или блиских људи?
С обзиром да се бурнаут не дешава нагло већ постепено, теже је препознати га одмах. Ти први знаци су суптилни и подразумевају осећај умора, губитак интересовања и мотивације, појава непријатних осећања у вези са радним местом...

Шта можемо урадити сами како бисмо спречили бурнаут?
Превенција је свакако најбоља опција, тако да би у спречавању бурнаута било потребно направити баланс између посла и приватног живота, постављати реална очекивања и приоритете, радити на побољшању својих капацитета, водити здрав животни стил (физичка активност, здрава исхрана, довољно сати сна), писање дневника, разговор са пријатељима и дељење емоција, смањење коришћења дигиталних уређаја и друштвених мрежа, технике релаксације (јога, медитација…), боравак у природи...

Када је право време да потражимо стручну помоћ?
Право време за тражење стручне помоћи је онда када препознамо симптоме и схватимо да их не можемо превазићи сопственим ресурсима и стратегијама. Правовременим реаговањем, спречавамо даљи и озбиљнији развој проблема.

Какве технике и стратегије могу помоћи у опоравку – психотерапија, промене у начину живота, mindfulness (вежба свесности)?
Када већ дође до бурнаута, најефикаснији начин опоравка је рад са стручњаком, тј. са психологом/психотерапеутом, а свакако да ће бити од користи и све стратегије које се користе за превенцију. Такође, с обзиром да су организацијски фактори врло значајни у настанку бурноаута, важно је не стављати кривицу на себе и посматрати бурнаут као неку нашу грешку и наш недостатак, већ се осврнути се и на чиниоце организације и уколико се процени да у њој не постоји могућност промене, може се размислити и о напуштању организације и промени посла.

Колико су људи у Србији свесни проблема бурнаута и да ли га препознају на време?
Свесност о бурнауту последњих година расте, посебно код млађих генерација и верујем да су великим делом друштвене мреже заслужне за то. Међутим, бурнаут често остане непрепознат, јер се стрес на послу на неки начин подразумева и сматра нормалним и неизбежним делом пословног живота.

Фото: Canva

Каква је ситуација у Шапцу – да ли постоји довољно ресурса и подршке за оне који се боре с овим проблемом?
У Шапцу постоје ресурси у смислу психолога и психотерапеута који се баве овим темама, али први корак је свакако у препознавању.

Да ли послодавци препознају бурнаут и шта могу да ураде како би помогли запосленима?
Многи послодавци не препознају бурнаут или га не схватају довољно озбиљно, али свест о томе расте и постоје компаније које су свесне овог проблема и његових последица, те су спремне да примене одређене мере како би помогли запосленима... Такав приступ се најчешће среће у ИТ компанијама као и у компанијама које имају развијен сектор људских ресурса и усмерене су на праћење глобалних трендова, па се уводе и различити програми за ментално здравље запослених и психолошку подршку.

Интервенције могу бити усмерене на подучавање запослених и повећање капацитета запослених путем обезбеђивања тренинга регулације стреса, тренинга асертивне комуникације, тренинга организације времена, организовања тимских активности, подучавања различитим формама релаксације... Други тип интервенција односи се на организацијске промене у виду смањења преоптерећености послом, подржавајућег лидерства, пружања повратних информација, креирање психолошки безбедног окружења…