Из мачванског речника: Приче које говоре речи (15. део)

У књизи „Ваке се речи говору у Мачви“ аутори Миомир Филиповић Фића и Драган М. Аврић откривају језичко благо мачванског краја. На нашем језичком путовању стигли смо до речи на слово „м“. Верујемо да неке и сами користите и да ћете их као такве препознати. „Речи су настајале срастањем са другим речима, нарочито додавањем појединих гласова... Извртане су домаће, а нарочито стране речи, чак и оне које су се потпуно одомаћиле, па и не личи да нису одавде. Речи су стизале ко зна одакле, прешавши преко мачванских сељачких усана, зазвучале су друкчије и постале мачванске. Тако су у Мачви настале и остале речи које су, на оригиналан начин скраћене, продужене, улепшане, наружене, оне којима се милује и шиба, благосиља и куне... Оне осликавају и допуњавају мачванску традицију, духовност и посебност, и доприносе сагледавању, не само лексичког, већ и укупног богатства културне баштине овог дела Србије“, стоји између осталог у предговору првом издању који потписују аутори. У најновијем додају да пређашње мачванске речи у великом броју нису ушле у мачванску поезију и прозу, те да је „допуњени и проширени запис сачињен са жељом да и у тој области задува неки нови ветар, да ни једну реч не штеди и не сакрива, било лепу или ружну, већ да је озвучи, осветли, оживи и троши.“

мајати се мувати се, лутати без видљивог циља. По цели дан се маје по пијаци а нит шта купује нит продаје!

манисати 1. интересовати се или не за неког, не примећивати кога- не премећава га. Манише га! Не манише га! 2. замерати или налазити некоме мане, кудити. Ја момку не манишем ништа, реко би да је на свом месту! Нико му / га не манише! нико му није нашао мане, не говори нико лоше о њему.

махер 1. човек који има специфичне способности, знања и вештине, вешт у некој области. Он ти је махер да удеси плугове како треба! 2. погр. преварант. Он ти је махер да од свакога извуче динар! 3. сналажљив човек. Дај ти њему да ти он прода коња, он ти је махер за то!

митити молити, подмићивати, доносити понуде некој особи ради стицања привилегија и бољег третмана код ње, од тога: намитити- намолити, одобровољити, подмитити- поткупити. Свако јутро имам муку док га намитим да нешто поједе пре школе! Нема чиме га нисам митила, ал‘ јок, он и даље тера по своме! в. намитити.

мунути 1. благо некога ударити ради опомене и изазивања позорности, невербално позивање особе поред себе да обрати пажњу на нешто или некога, мунути лактом у ребра. Не би ја то ни преметио, да ме он није муно у ребра! в. бокати. 2. затурити или сакрити неку ствар. Ономад сам негде мунула ватраљ а не могу да се сетим ди! 3. украсти.

муштрати 1. бити оштар у заповедању, захтевима или поступању према некоме. 2 дисциплиновати, доводити у ред, ђебрати, држати га на узди, утерати га у бразду. 3. терати, исцрпљивати, гонити. в. девлати. Муштро и’ је отац док су били мали, ал’ су постали прави људи!