Поносни на пацијенте које смо спасили из света тишине

Проф. др Драган Данкуц, оториноларинголог, већ две деценије уградњом кохлеарних импланата своје пацијенте враћа у нормалне токове живота

Љубав према медицини носи у генима, а са хуманошћу и посвећеношћу овом позиву се родио. Проф. др Драган Данкуц, оториноларинголог, имао је срећу да радећи оно што воли достигне врхунске домете професионализма и људскости. Спасао је и променио многе животе. Већ две деценије уградњом кохлеарних импланата својим пацијентима враћа слух изводећи их из света тишине. Рођен је 20. јануара 1960. године, на Јовањдан, у Оџацима у Војводини, те верује да га је и датум рођења судбински предодредио да помаже људима.

Наслеђена хуманост
-Од родитеља сам добио све најбоље особине, а опредељење да се бавим лекарском професијом потиче из породице. Емпатију сам наследио од својих предака, тако да ми није било тешко да одлучим који ћу факултет уписати. Прадеда Александар Данкуц завршио је медицину у Лајпцигу 1882. године и био изврстан лекар. Његов рад, успех и резултати као лекара патријарха Георгија Бранковића, његово предавање у Богословији и Карловачкој гимназији, као дете су ме инспирисали да се посветим медицини и помажем људима- каже проф. др Данкуц на почетку.

Дипломирао је на Медицинском факултету у Новом Саду 1987. године, а на Клиници за оториноларингологију и хирургију главе и врата у Новом Саду провео је 37 најлепших година стручног рада посветивши се својим пацијентима.

Више од 1000 операција
-Моји професори Радивој Тополац и Душан Милошевић, отохирурзи, су ме научили и приволели да се бавим микрохирургијом средњег и унутрашњег уха. Оперисао сам више од 1.000 пацијената. Са Клиником за инфективне болести у Новом Саду оперисао сам више од 50 животно угрожених пацијената. Прву уградњу вештачког унутрашњег уха у Клиничком центру Војводине и уједно прву у Србији извршили смо 26. новембра 2002. године. Модерни вишеканални кохлеарни имплант омогућава глувој деци да чују и развију говор- појашњава проф. др Данкуц.

Поводом Светског дана слуха, гостовао је у Шапцу и одржао предавање о савременим дијагностичким и терапијским приступима лечењу деце са најтежим оштећењима слуха.

Кохлеарни имплант- једини спас
-Резултати су изванредни. Захваљујући модерним вишеканалним имплантима, деца која су рођена без слуха сада нормално чују, говоре, уче језике и завршавају факултете. Наш понос је мој први пацијент, Данило Крстајић, који је завршио медицину и сада је на трећој години специјализације из радиологије. Биће изванредан лекар и радиолог. Ако дође до прогресивног оштећења слуха, а слушни апарати више не могу да помогну, једина могућност је вештачка стимулација- кохлеарни имплант- напомиње.
Републички фонд за здравствено осигурање у Београду од 2005. године обезбеђује средства за набавку ових имплантата.

-Користимо неколико типова кохлеарних имплантата из Аустралије, Аустрије и Америке. Цена једног премашује 20.000 евра, али је бенефит огроман. Раније су родитељи били везани за децу, нису могли да раде, водили су их у специјалне школе, док сада та деца похађају редовне школе. То је највећа сатисфакција наше струке у 21. веку. Сада такве операције раде и КБЦ Звездара, Клинички цетар Србије и КЦ Ниш- наглашава проф. др Данкуц.

Тринаестогодишња Аника прва оперисана Шапчанка
У току програма кохлеарне имплантације, заједно са аудиолозима, где посебно истиче заслуге проф. др Зорана Комазеца и његовог тима, увели су скрининг- обавезно испитивање слуха код сваког новорођеног детета у породилиштима у Србији, другог дана по рођењу.

-Најчешћи разлози оштећења слуха су наследни, у току трудноће, утицајем штетних фактора, или за за време тешких порођаја, затим превремено рођена деца, инфекције централног нервног система, а касније оштећење слуха може доћи због старости апарата за слушање, затим због употребе ототоксичних лекова, повреде темпоралне кости- додаје.

Љубав према природи и мачкама
Волим природу и животиње. Код куће имам једну мачку, а у улици Васе Стајића у Новом Саду бринем о више њих- свакодневно их храним и негујем, као и дрвеће и зеленило. Природа нам је дала живот и могућност да чинимо добра дела, зато је морамо чувати. Бахатим односом према људима, животињама и околини, заправо уништавамо сами себе.

Данас је кохлеарни имплант спас за децу са најтежим оштећењима слуха, а и одрасле, пацијенте који су из неког другог разлога изгубили слух. До сада су у Србији на овај начин помогли 700 људи. КЦ Војводине је оперисао 204 пацијената, углавном деце.

-Први пацијенти су дошли из средина близу Новог Сада, а затим Опште болнице Шабац, када је прим. др Зоран Катић препознао и дијагностиковао децу и слао их у Нови Сад. Прва Шапчанка којој је уграђен кохлеарни имплант је Аника Милошевић, данас административни радник и мајка. Оперисана је у узрасту када слушни апарати више нису могли да јој помогну. Најстарији пацијенти који су добили имплант имају 65 година. Остарили су у свету тишине из различитих разлога- додаје.

Без емпатије лекара, медицина је у проблему
У жижу јавности доспео је пре неколико година када је с посебном бригом поступио према старијој госпођи која није била његов пацијент, али се потрудио да у клиници буде добро збринута и понео према њој као према члану породице. Као редовни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, залаже се за хуман приступ медицини.

На млађима свет остаје
Да могу да се вратим у прошлост са овим искуством, изабрао бих исти пут, али бих се још више борио за студенте у Србији- да буду вреднији, посвећенији и да им се више посветимо, јер на млађима свет остаје. Данас су млади лекари под притиском брзог живота и економских проблема, па можда нису посвећени струци као раније, када приватна пракса није постојала. То утиче на квалитет њиховог рада. Савет им је да се прво посвете пацијентима у државним установама, постану наставници на факултетима, што је и њихова обавеза у клиничким центрима, а тек у пензији да размишљају о приватној пракси. То би требало законски регулисати, узимајући у обзир да су плате здравствених радника мале, па често раде више него што би требало.

-Више пута сам говорио као председник Друштва лекара Војводине и члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва да само добар човек може бити добар лекар. Ако емпатија не постоји код лекара, онда је медицина у проблему. Морамо бити посвећени пацијентима, наћи времена да их саслушамо и урадимо све што је у нашој моћи.

Лекар мора волети пацијенте као своју породицу, колеге поштовати као браћу и сестре, што и Хипократова заклетва налаже, а ученике подучавати као своју децу. То је сатисфакција сваког доброг човека- да од себе да максимум и да сваког дана буде бољи него претходног- закључује проф. др Данкуц.

Д.Димитријевић