Међуратне симултанке

Рад Шабачког шах клуба је обновљен 23. новембра 1924. године, а седиште је било у кафани „Стара Србија“. Међуклупских мечева није било, мада су постојали повремени дуели са Београђанима, као и дописни меч против Ваљевског шах клуба 1933. године. Клубови су често органозовали градска првенства где су наступали сви чланови. Прво шампионско име у Шапцу које бележи „Шабачки гласник“ је Ђорђе Астапов, музичар, који је победио на такмичењу 1926. године. Током тридесетих је такмичење за првака Шапца редовно.

Нису постојала екипна такмичења, али су национална и интернационална организована, а популарност шаха у новоствореној држави подизали су најбољи југословенски играчи посетама градовима. У Шапцу су гостовали мајстори Синиша Аћимовић, Озрен Недељковић, учесник Шаховске олимпијаде у Берлину, Сава Вуковић, такође олимпијац. Играли су симултанке против шабачких шахиста, у хотелу „Гранд“ и „Касини“. Међу шабачким шахистима се спомињу у међуратном периоду: Боривоје Угричић, Воја Бабић, Глигорије Коновалов, Љубивоје Петровић, Ђорђе Астапов, Живан Гуцоњић, Никола Станимировић, људи различитих професија, од кројача до адвоката.

Забележено је посебно гостовање Вуковића средином 1936. Играо је на 16 табли, победио је у 11 партија, четири је ремизирао, а поражен је само од Мила Танасића, чиновника. Ову симултанку посматрало је 200 гледалаца у „Касини“, што сведочи о популарности древне игре у Шапцу.