У светској елити

У свету укупно 120 рвачких судија има прву, елитну, супериор категорију. Србија је једна од осам држава које се могу похвалити како дају арбитре највише класе, њих четворицу, а један је из Шапца.
Суграђанин Марко Пановић, некадашњи је рвач најпре клуба „Шабац“, потом један од оснивача „Витеза“, где је почео и тренерску каријеру. Када је стао са стране струњаче, као да му је недостајао осећај меког тла под ногама и одлучио је да се врати, само у другој улози.

Фото: United world wrestling

-Ми смо мали клуб и желели смо да јачамо кроз учешће у свим сегментима нашег спорта. Брзо сам се заинтересовао и желео да напредујем, Посао судије је изазован, одговоран, захтева посвећеност, с друге стране нуди нова познанства, одласке у велике градове, али места где би нас пут тешко одвео – говори нам Пановић на почетку приче.

Осамнаест година старости је минимум да би се направио први корак у суђењу. Годину дана траје статус приправника, потом се стичу прва и друга категорија националног судије. Рвачки савез најквалитетније усмерава на међународна такмичења, где се арбитри доказују на највишем нивоу.

Одабрано друштво
Звање највишгег ранга је част за појединца, али и за савез који представља. Када би гледали однос броја регистрованих рвача, тренера, судија и држава које представљају, Србија би била на врху.
-То је велика част за мене, верујем и за шабачко и српско рвање. Осам држава које имају супериор судије су територијално веће и много снажније од нас, могли би рећи велике силе. Драго ми је што наш савез има организационе капацитете да буде у групи водећих и по овом параметру.

-Постоје четири међународне категорије. Супериор је највиша и само судије који је имају суде на највећим такмичењима, то су Светска, Европска првенства, контнентална такмичења и наравно Олимпијске игре – наглашава Марко и додаје да је сваки меч који суди на међународним такмичењима под пажљивим оком људи из Светске рвачке федерације.

-Напредак на виши ниво подразумева полагање теста, најчешће на онлајн семинарима и наравно суђење на такмичењу. Што је виши ниво, значајнија су и такмичења где наступ одлучује о напретку судије. На крају године Судијска комисија Светске рвачке федерације одлучује. Одлучује о напретку, али ко не задовољи, може да буде деградиран, те је потребно стално учење и доказивање.

Фото: United world wrestling

Као што постоји доња граница у годинама када се почиње судијска каријера, постоји и горња за највиши ниво, те не постоји простор за дуге паузе у усавршавању.

-Само млађи од 40 година имају могућност да полажу за међународне судије. Минумум који један арбитар може да проведе у једној међународној категорији је две године, те је неопходно најмање осам година да се дође до највишег, супериор нивоа.

Три сфере
Марко Пановић је био у све три улоге, такмичара, тренера, судије и истиче да их је тешко поредити, иако је реч о истом спорту.
-То су три различите сфере, свака има има своје дражи, предности и мане у односу на друге. Уколико бих рангирао, рекао бих да је најтеже бити рвач, потом тренер, а судија је можда и најлакша улога.

На једном мечу постоје арбитар на струњачи, бодовни судија и председник струњаче и судија мора бити спреман да буде у свакој од тих улога. Тешке тренутке је немогуће избећи.

-Рвање је први спорт после тениса у коме је уведен челенџ, што смањује могућност за грешку, но много је мечева у коме нема егзактно освојених бодова, нити јасне разлике међу ривалима, а одлука је на нама, ми морамо да уочимо нијансе и одлучимо чију руку подижемо. То никада није лако, али то прихватите као део посла.

Рвање је више од спорта у неким државама. У онлајн свету могу се пронаћи снимци великих инцидената на мечевима. Снимак из Грузије, са завршнице државног првенства, постао је врло популаран пре неколико година.

Фото: United world wrestling

-Осећају се тензије и сваки спортски догађај, сваки меч, носе спортску драж и све што јој припада. Није било инцидената у мојој досадашњој каријери. Трудим се да одмах искажем интегритет, да будем сигуран у одлуке и поставим границе, односно успоставим ауторитет какав позив арбитра подразумева.
Специфичност суђења у рвању је да Марко, као судија из Европе, одлази да дели правду на такмичењима других континената, од Африке до Океаније.

-Рвање није једнако развијено на свим континентима. Судије такође немају довољно искуства и онда по позиву континенталних федерација, Светска рвачка федерација делегира судије за шампионате на другим континентима.

Суђење на Европским и Светским првенствима је велики циљ, а одлазак на Олимпијске игре је степеник више, остварење сна. Шапчанин је класом до које је стигао постао кандидат за Лос Анђелес 2028. године.

-То је сан свакога, надам се, радим за то, труд и стално усавршавање је пут да снови постану стварност, али дуг је пут до Игара. Отприлике половина судија супериор категорије су део највећег догађаја, но отежавајућа околност је и континентални кључ, што значи да не суде баш најбоље светске судије, већ најбоље с различитих континената, иако је развијеност неуједначена – напомиње Марко Пановић.