ЗОРАН МИШКОВИЋ, БИВШИ ЗИДАР ШАБАЧКЕ ИЗГРАДЊЕ
УРЕЂУЈЕ СЕОСКА ГРОБЉА
Да нема Зорана Мишковића из Мачванског Белотића, гробља, у овом и суседном селу Метковићу, била би много запуштена, споменици, поготово они мањи препуштени немару и високој трави. Зоран је наиме, доста тих обележја почивших, избавио из траве, усправио, правилно поредао и чак дозидао, како би остала трајна обележја о животу предака.
Зоран Мишковић је 27. година радио као зидар у шабачкој Изградњи. После приватизације овог предузећа остао је без посла, заједно са још око 700 својих колега. Док је био у Изградњи, својим рукама је озидао многе велике објекте у земљи и иностранству. За то је добијао скромну плату, али како данас каже боље икакву него никакву.
- Када је престала социјална помоћ од три хиљаде месечно, ваљало је од нечега живети. Моје је само пола мале куће у Белотићу и три ара плаца. Решио сам да уређујем гробља, копам раке и лијем опсеге на гробљу, само да бих имао толико за преживљавање, каже Зоран, захваљујући коме су многи пронашли, готово заборављена и у густу траву и заборав обрасла спомен обележја својих дедова и прадедова.
Зоран Мишковић је 27. година радио као зидар у шабачкој Изградњи. После приватизације овог предузећа остао је без посла, заједно са још око 700 својих колега. Док је био у Изградњи, својим рукама је озидао многе велике објекте у земљи и иностранству. За то је добијао скромну плату, али како данас каже боље икакву него никакву.
- Када је престала социјална помоћ од три хиљаде месечно, ваљало је од нечега живети. Моје је само пола мале куће у Белотићу и три ара плаца. Решио сам да уређујем гробља, копам раке и лијем опсеге на гробљу, само да бих имао толико за преживљавање, каже Зоран, захваљујући коме су многи пронашли, готово заборављена и у густу траву и заборав обрасла спомен обележја својих дедова и прадедова.
Најновији број
24. април 2025.