Фото: Canva
СЕЛО У МИХОЉСКЕ ДАНЕ
Бабије и сиротињско лето
Хладни јесењи дани у селима се прекидају Михољским летом које траје таман толико да се заврши берба и сетва али и припреми огрев за предстојећу студен. Од села до села у Посавини предања се претачу у осмех задовољства што топли зраци сунца собом доносе спокој.
Сам Михољдан веже се за Архангела Михаила у народу као свеца који се празнује и поштује посвећеношћу веровања. Предања су од села до села са колена на колено утабала стазу незаборава. Тако, веле времешни, предање збори да се на Михољдан, у стара времена, не треба спремати свадба јер опет по предању, тешко ће се кићени свати скупити у време обимних радова. Опет у другим селима Михољдан слови за празник рада и сунца. Ту је и помоћ која је била изражена према удовички породицама где недостатак мушких глава превазилазила милосрдном мобом. Утркивали су се по селу да се припомогне да се послови приведу крају а занимљиво је да су те мобе одржавале на празнике и недељом а да је то било благословено и да се то није сматрало грехом.
Опет на другом крају Посавине Михољско се звало и бабије лето када су услед престанка жеге старије жене радиле и дуже и лакше. А ти топлији дани звали су се и сиротињским летом па се надничење током лета могло надоместити завршетком послова и прибављањем огрева и оних који су били најугроженији током лета.
И тако из приче у причу, у раму предања, Михољско лето оста бабије и сиротињско лето.
„Корени и будућност - културна баштина Владимираца“: Пројекат остварен уз подршку општине Владимирци. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.
Сам Михољдан веже се за Архангела Михаила у народу као свеца који се празнује и поштује посвећеношћу веровања. Предања су од села до села са колена на колено утабала стазу незаборава. Тако, веле времешни, предање збори да се на Михољдан, у стара времена, не треба спремати свадба јер опет по предању, тешко ће се кићени свати скупити у време обимних радова. Опет у другим селима Михољдан слови за празник рада и сунца. Ту је и помоћ која је била изражена према удовички породицама где недостатак мушких глава превазилазила милосрдном мобом. Утркивали су се по селу да се припомогне да се послови приведу крају а занимљиво је да су те мобе одржавале на празнике и недељом а да је то било благословено и да се то није сматрало грехом.
Опет на другом крају Посавине Михољско се звало и бабије лето када су услед престанка жеге старије жене радиле и дуже и лакше. А ти топлији дани звали су се и сиротињским летом па се надничење током лета могло надоместити завршетком послова и прибављањем огрева и оних који су били најугроженији током лета.
И тако из приче у причу, у раму предања, Михољско лето оста бабије и сиротињско лето.
С. Косанић
Најновији број
13. новембар 2025.
