Биљна исхрана здрава, ако је избалансирана

Светски дан вегана обележава се 1. новембра. Све већи број људи у Србији одлучује се да из своје исхране избаци месо и производе животињског порекла. Мотивација је различита, од жеље за здравијим начином живота, преко етичких и еколошких разлога, до потребе да се организам детоксикује. Док једни тврде да су се осећали боље већ после неколико недеља, други упозоравају да вегетаријанство и веганизам могу довести до нутритивних недостатака ако нису пажљиво испланирани.

Заговорници биљне исхране подсећају да овакав начин живота доприноси и заштити животне средине, док нутриционисти поручују да је кључ није у мери и балансу.

Људи се на прелазак на вегетаријански или вегански начин исхране одлучују из различитих разлога - неки због здравља, други из етичких уверења, а трећи из еколошке свести.

Многи верују да смањење уноса меса доприноси лакшем варењу, бољој контроли телесне тежине и нижем холестеролу. Нека истраживања показују да биљна исхрана може смањити ризик од појединих хроничних болести. Често бира као начин „детокса“ организма, посебно након периода дуже неправилне исхране.

Фото: Canva

Значајан број вегетаријанаца и вегана одлуку доноси из саосећања према животињама. Они верују да се животиње не би требало користити као храна, одећа или експериментални материјал. Прелазак на биљну исхрану доживљавају као морални чин, а не само здравствену одлуку.

Такође, постоје и они заговорници оваквог начина исхране који верују да производња меса и млечних производа има велики утицај на климатске промене, потрошњу воде и земљишта.

Не треба занемарити ни чињеницу да су вегетаријанство и веганизам постали популарни међу младима захваљујући друштвеним мрежама и познатим личностима које пропагирају овакав начин исрхане. За њих ово је начин да изразе животни стил и вредности, а не само навику у исхрани.

Субспецијалиста исхране здравих и болесних људи у Заводу за јавно здравље Шабац, др Снежана Панић каже да би свако требало прво да зна разлоге због којих се одлучује за неку исхрану. Подсећа да је овакав начин исхране у неким културама и верским заједницама уобичајен и да су велики православни постови практично вегански начин исхране. Ипак, упозорава да ниједан начин исхране, ако се базиран на прерађеној храни, није добар. Поручује да у исхрани треба да доминира храна у изворном облику.

-Прво треба направити разлику између вегана и вегетаријанаца. Сви вегани су и вегетаријанци, али вегетаријанци нису вегани. Веганство је више стил живота. Ти људи не конзумирају баш ништа животињског порекла и то се не односи само на исхрану, они такође не користе ни козметику тестирану на животињама, не носе природну кожу, крзно, вуну... Неки чак иду толико далеко у животној филозофији ненасиља, да не користе ни корење биљака, како не би угрозили биљку и инсекте, наводи др Панић.

Фото: Canva

Месо и рибу не једу ни вегеријанци ни вегани, али вегетаријанци једу јаја, млеко и млечне производе, мед. Постоје и подврсте, неки једу само млечне производе (лакто-вегетаријанци) или јаја, а не и млечен производе (ово-вегетаријанци), а такође постоје и флекси-вегетаријанци који једу месо и рибу једном до два пута недељно.

-Ова исхрана не мора нужно бити инсуфицијентна. Лично, нисам заговорник ни вегетаријанске ни веганске исхране, али не због тога што је нездрава, него из практичних разлога. Обе ове исхране треба да буду адекватно планиране, дакле да је избалансиран унос хране. Живимо у времену када сви причају о исхрани, а све мање се води рачуна о томе шта се једе. Данас је тешко планирати оброке. Неко ко ради од 9 до 17 тешко да ће спремити избалансиран оброк када дође кући, него ће посегнути за прерађеном храном. Ниједна прерађена храна није препоручљива, каже наша саговорница.

Истиче да је за вегански тип исхране карактеристичан недостатак витамина Б12, ког нема у намирницама биљног порекла и он се мора узимати као суплементација. Затим, питање је да ли је довољан унос витамина Д и калцијума, као и унос високовредних протеина.

-Намирнице животињског порекла имају све аминокиселине које су нама неопходне. Постоји 20 аминокиселина у нашем телу, од тога су деветесенцијалне, што значи да се морају уносити споља, односно храном. Условно есенцијалне аминокиселине су оне које наше тело производи, али у одређеним ситуацијама оне су недовољне и потребно их је додатно уносити храном. Соја је високовредна намирница, али је тржиште преплављено генетски модификованом сојом. Киноа, чија семенке, бадемово млеко и слично што је погодно за веганску исхрану, нису уобичајена храна за ове просторе. Раније се веровало да су намирнице биљног порекла инсуфицијентне есенцијалним аминокиселинама, али новија истраживања показују да се то може избалансирати правилним комбиновањем, међутим, тиме се треба бавити, што је опет питање времена и посвећености, каже др Панић.

Према неким подацима, у Европи је 2 до 3 одсто становништва на биљној исхрани. За Србију не постоје истраживања, нити прецизнији бројеви.