Фото: Приватна архива
На годишњој Скупштини
Миомиру Филиповићу Фићи Повеља УКС за животно дело
Филиповић, новинар и књижевник, добитник је бројних признања и награда за свеукупно стваралаштво у култури српског народа
Водећи се критеријумима о континуираном, запаженом и свеобухватном раду, Удружење књижевника Србије доделило је на годишњој Скупштини 20. децембра Повељу за животно дело за вишедеценијски целокупан књижевни опус и значајне резултате и признања на пољу домаће и стране књижевности новинару и књижевнику Миомиру Филиповићу Фићи.
Велика част
Филиповић је добитник бројних признања и награда за свеукупно стваралаштво у култури српског народа. Тим поводом, на Сретење 2018. године, одликовао га је председник Републике Србије Александар Вучић, а за изузетан допринос култури српског народа носилац је најпрестижнијег признања Вукове награде 2015. године институције од националног значаја Културно- просветне заједнице Србије.
Добио је Златну повељу Удружења новинара Србије (2016. године) за изузетан допринос српском новинарству, а за неговање српске културе и језика Повељу Педагошког завода Србије 2008. године.
-Награда за животно дело је велика част и признање од струке и колега. То је врло важно признање струковне организације. Не сумњам да и други људи који су посвећени то заслужују, поготово они који се баве истраживачким радом и остављају трајну вредност у српској култури. То је велика ствар. Добио сам много награда, међу њима Вукову, Златну повељу УНС-а, међународне светске награде за репортаже, одликовао ме председник државе за рад. Посебну тежину увек имају признања за књижевни рад- истиче Филиповић.
Филиповић је оснивач и уредник „Сеоских новина“, јединог листа за културу села у Србији, који стиже бесплатно у више стотина села.
Док радиш, живиш
Поред новинарског стваралаштва, упоредо се бави публицистиком и књижевним радом. До сада је објавио 54 књиге и три су у припреми за објаву 2026. године.
-Објавио сам више од 50 књига, две књиге ми се штампају у штампарији у Зворнику, надам се да ћу у фебруару имати промоцију. Човек треба да ствара докле год може. Нема престанка. Док нешто радиш, живиш. Какав је то живот ако не радиш и не ствараш? Ми који се бавимо књижевношћу немамо радно време, наш рад је континуирани процес. Важно је да оставимо траг. Ако не оставимо траг, као да нисмо ни живели- наводи Филиповић.
Рођен је 5. фебруара 1954. године у мачванском селу Раденковићу, где је похађао основну школу, док је средњу завршио у Сремској Митовици. У Београду је завршио Новинарску школу Југословенског института за новинарство, а у Новом Саду стекао звање фудбалског тренера. У младости је био фудбалер. Режирао је аматерске позоришне представе и водио културно- уметничка друштва. У свом селу је обновио библиотеку, коју су његови мештани основали 1924. године. До сада је сакупио неколико хиљада нових и прочитаних књига и поклањао бројним библиотекама у селима и манастирима широм Србије, преко Књиге солидарности Радио Београд. Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења новинара Србије. Године 2026. обележава пола века стваралаштва у новинарству и књижевности. Био је новинар новосадског „Дневника“, али и дописник Радио Београда и „Политике“ из Срема, радио за „Илустровану политику“, „Дугу“, „Наду“, загребачку „Арену“, „Недељски дневник“ у Љубљани, „Уну“ и „Сан“ у Сарајеву и Радио Београд.
Каријера која траје
По његовом сценарију, у вишегодишњој сарадњи са оснивачима телевизије Београд Мићом Орловићем и сниматељем Чедом Филиповићем, сачињено је више документарних и афирмативних филмова. Био је годинама вредан сарадник телевизијских емисија као што су квизови на Телевизији Београд, које је водио Мића Орловић, али и других емисија на телевизијама Београда и Новог Сада. Између осталих, Филиповић је објавио књиге о српских патријарсима, владарима и јунацима кроз историју, као и о његовим знаменитим Мачванима. Посебно се истичу књиге „Виђенији Мачвани“, „Ваке се речи говору у Мачви“, „Мачвани лају ал` нису бРезобразни“, „Мачвани речима сликани“, као и речник старих речи у Срему „Тако диване Сремци“. Поред тога, Филиповић је објавио 14 књига хроника села и књиге „Како су пропадале газде у Србији“, „Људи и њихове ћуди“, „Музеј душа духовитих добрих људи“ и друге.
Оснивач је и аутор неколико значајних култуних свечаности у Србији. Покренуо је Сабор Филипа Вишњића на коме се додељују награде за родољубиву поезију српског народа, оснивач је Фестивала српске народне музике и аутор Сабора песме и лепоте Србије у сарадњи са музичком редакцијом РТС и КПЗ Србије. У Културно- просветној заједници Србије задужен је за културу села где води Сусрете села Србије.
Велика част
Филиповић је добитник бројних признања и награда за свеукупно стваралаштво у култури српског народа. Тим поводом, на Сретење 2018. године, одликовао га је председник Републике Србије Александар Вучић, а за изузетан допринос култури српског народа носилац је најпрестижнијег признања Вукове награде 2015. године институције од националног значаја Културно- просветне заједнице Србије.
Добио је Златну повељу Удружења новинара Србије (2016. године) за изузетан допринос српском новинарству, а за неговање српске културе и језика Повељу Педагошког завода Србије 2008. године.
-Награда за животно дело је велика част и признање од струке и колега. То је врло важно признање струковне организације. Не сумњам да и други људи који су посвећени то заслужују, поготово они који се баве истраживачким радом и остављају трајну вредност у српској култури. То је велика ствар. Добио сам много награда, међу њима Вукову, Златну повељу УНС-а, међународне светске награде за репортаже, одликовао ме председник државе за рад. Посебну тежину увек имају признања за књижевни рад- истиче Филиповић.
Филиповић је оснивач и уредник „Сеоских новина“, јединог листа за културу села у Србији, који стиже бесплатно у више стотина села.
Док радиш, живиш
Поред новинарског стваралаштва, упоредо се бави публицистиком и књижевним радом. До сада је објавио 54 књиге и три су у припреми за објаву 2026. године.
-Објавио сам више од 50 књига, две књиге ми се штампају у штампарији у Зворнику, надам се да ћу у фебруару имати промоцију. Човек треба да ствара докле год може. Нема престанка. Док нешто радиш, живиш. Какав је то живот ако не радиш и не ствараш? Ми који се бавимо књижевношћу немамо радно време, наш рад је континуирани процес. Важно је да оставимо траг. Ако не оставимо траг, као да нисмо ни живели- наводи Филиповић.
Рођен је 5. фебруара 1954. године у мачванском селу Раденковићу, где је похађао основну школу, док је средњу завршио у Сремској Митовици. У Београду је завршио Новинарску школу Југословенског института за новинарство, а у Новом Саду стекао звање фудбалског тренера. У младости је био фудбалер. Режирао је аматерске позоришне представе и водио културно- уметничка друштва. У свом селу је обновио библиотеку, коју су његови мештани основали 1924. године. До сада је сакупио неколико хиљада нових и прочитаних књига и поклањао бројним библиотекама у селима и манастирима широм Србије, преко Књиге солидарности Радио Београд. Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења новинара Србије. Године 2026. обележава пола века стваралаштва у новинарству и књижевности. Био је новинар новосадског „Дневника“, али и дописник Радио Београда и „Политике“ из Срема, радио за „Илустровану политику“, „Дугу“, „Наду“, загребачку „Арену“, „Недељски дневник“ у Љубљани, „Уну“ и „Сан“ у Сарајеву и Радио Београд.
Каријера која траје
По његовом сценарију, у вишегодишњој сарадњи са оснивачима телевизије Београд Мићом Орловићем и сниматељем Чедом Филиповићем, сачињено је више документарних и афирмативних филмова. Био је годинама вредан сарадник телевизијских емисија као што су квизови на Телевизији Београд, које је водио Мића Орловић, али и других емисија на телевизијама Београда и Новог Сада. Између осталих, Филиповић је објавио књиге о српских патријарсима, владарима и јунацима кроз историју, као и о његовим знаменитим Мачванима. Посебно се истичу књиге „Виђенији Мачвани“, „Ваке се речи говору у Мачви“, „Мачвани лају ал` нису бРезобразни“, „Мачвани речима сликани“, као и речник старих речи у Срему „Тако диване Сремци“. Поред тога, Филиповић је објавио 14 књига хроника села и књиге „Како су пропадале газде у Србији“, „Људи и њихове ћуди“, „Музеј душа духовитих добрих људи“ и друге.
Оснивач је и аутор неколико значајних култуних свечаности у Србији. Покренуо је Сабор Филипа Вишњића на коме се додељују награде за родољубиву поезију српског народа, оснивач је Фестивала српске народне музике и аутор Сабора песме и лепоте Србије у сарадњи са музичком редакцијом РТС и КПЗ Србије. У Културно- просветној заједници Србије задужен је за културу села где води Сусрете села Србије.
Д.Д.
Најновији број
30. април 2026.
