ШАБАЦ МОЈЕ МЛАДОСТИ
БРОДОМ ДО БЕОГРАДА
Изградња првог моста преко реке Саве почела је 1923. године када сам ја имао шест година. За овај мост везан је и мој први страх. У селу Криваји пронела се вест да по селима иду цигани-чергари са оним арњевима на колима и хватају малу децу јер треба да се узидају у стубове моста. Наравно то је била неодговорна измишљотина али је требало неколико дана да ме родитељи разувере у ову лажну измишљотину.
А мост је био грађен десет година. Гвоздена конструкција тешка 6.100 тона допремљена је из Немачке као репарација на име једног дела ратне штете коју су нам као окупатори нанели Првог светског рата.
Као дечак одлазио сам на Саву интересујуће се за подизање стубова у води. Старији су ми објашњавали да се ови стубови граде техником кесона. А кесон је једна велика бетонска конструкција, као соба без дна. Унутра су радници градили темеље моста под ваздушним притиском како не би вода улазила у кесон. Била је предкомора у којој су радници провели једно време да се прилагоде ваздушном притиску. Смена је радила највише један сат па је рад на дну кесона радила темеље моста друга смена. И тек после десет година, 1934. године преко готовог моста прешао је први воз из Руме за Ковиљачу.
Иначе почетком двадесетог века бродови су били главно превозно средство Шабац-Београд. Низводно до Београда путовало се девет сати, а натраг-узводно једанаест сати. Брод је пристајао на неколико места да би повезао сељаке који су носили своје производе за београдске пијаце.
Познати путнички бродови у оно време били су: „Делиград“, „Лионе“, „Краљица Марија“, „Мачва“ и други. Поред путничких бродова били су и бродови за превоз робе-пољопривредних производа из Западне Србије: „Таково“, „Београд“, „Вардар“, „Неретва“, „Стиг“.
Брод „Мачва“ био је најлуксузнији брод на линији Шабац-Београд, којим је отворена прва редовна путничко-теретна линија 1893. године. Преживео је и Други светски рат и 1962, после 70 година отишао је у старо гвожђе. (Из књиге Новице Прстојевића „Савом у Европу“ 2003.)
Имао сам десет година када сам са оцем први пут видео Београд.Било је то 1927. године. Путовали смо у оно време најлуксузнијим бродом „Мачва“. Сећам се отац ми је наручио сок од малине, а себи чашу вина „Жилавка“. Упита келнера како има рачун, да поред наших одличних вина из Поцерине, увозите скупу „Жилавку“ чак из Далмације?
- Оче просто, признаде келнер, то је вино Гавриловића из Румске, само је стављена етикета „Жилавка“ да постигнемо бољу цену!
А мост је био грађен десет година. Гвоздена конструкција тешка 6.100 тона допремљена је из Немачке као репарација на име једног дела ратне штете коју су нам као окупатори нанели Првог светског рата.
Као дечак одлазио сам на Саву интересујуће се за подизање стубова у води. Старији су ми објашњавали да се ови стубови граде техником кесона. А кесон је једна велика бетонска конструкција, као соба без дна. Унутра су радници градили темеље моста под ваздушним притиском како не би вода улазила у кесон. Била је предкомора у којој су радници провели једно време да се прилагоде ваздушном притиску. Смена је радила највише један сат па је рад на дну кесона радила темеље моста друга смена. И тек после десет година, 1934. године преко готовог моста прешао је први воз из Руме за Ковиљачу.
Иначе почетком двадесетог века бродови су били главно превозно средство Шабац-Београд. Низводно до Београда путовало се девет сати, а натраг-узводно једанаест сати. Брод је пристајао на неколико места да би повезао сељаке који су носили своје производе за београдске пијаце.
Познати путнички бродови у оно време били су: „Делиград“, „Лионе“, „Краљица Марија“, „Мачва“ и други. Поред путничких бродова били су и бродови за превоз робе-пољопривредних производа из Западне Србије: „Таково“, „Београд“, „Вардар“, „Неретва“, „Стиг“.
Брод „Мачва“ био је најлуксузнији брод на линији Шабац-Београд, којим је отворена прва редовна путничко-теретна линија 1893. године. Преживео је и Други светски рат и 1962, после 70 година отишао је у старо гвожђе. (Из књиге Новице Прстојевића „Савом у Европу“ 2003.)
Имао сам десет година када сам са оцем први пут видео Београд.Било је то 1927. године. Путовали смо у оно време најлуксузнијим бродом „Мачва“. Сећам се отац ми је наручио сок од малине, а себи чашу вина „Жилавка“. Упита келнера како има рачун, да поред наших одличних вина из Поцерине, увозите скупу „Жилавку“ чак из Далмације?
- Оче просто, признаде келнер, то је вино Гавриловића из Румске, само је стављена етикета „Жилавка“ да постигнемо бољу цену!
Најновији број
25. април 2024.
