Језик је идентитет

Поводом обележавања Дана матерњег језика, за Глас Подриња говори др Ружица Јовановић, професор српског језика и књижевности о стању језичке културе, улози школе и одговорности образовног система

Матерњи језик није само средство комуникације, већ темељ личног и националног идентитета, културе једног народа, сматра професорка Јовановић.

- Свако говорно подручје мора да има не осредњу, него одличну културу владања матерњим језиком, јер је језик идентитет сваког народа. Kод нас је, нажалост, тај идентитет слабо заступљен. Иде то од ђака, ученика и студената, па све до родитеља, наставника и професора. Језик треба чувати, јер док он постоји, постоји и народ. Знање и култура говора матерњег језика могу се унапредити само ако на неки начин постоји притисак – не физички, наравно, већ системски. Зашто наша деца одлично знају енглески? Зато што су била „принуђена“ да би пратила игрице, филмове, Нетфлиx и слично. За српски језик не постоји такав притисак. Оцене се добијају олако, лектире се не читају, домаћи задаци се прескачу, и то су чињенице. Говорим проверено, из прве руке. Деца престају да вежбају српски језик, до те мере да заборављају како се пише ћирилица. Kо је ту крив? Одговорност је на свима нама – наводи Јовановић.

Лектира је обавеза
Да би се нешто променило, професорка сматра да нису неопходне велике реформе и иновације у образовном систему о којима се свакодневно говори.

- Иновација може бити и нешто врло једноставно: да професор предложи квалитетне књиге за које гарантује да су добре, да подели разред у групе – један ред чита једну књигу, други другу, трећи трећу – и да потом међусобно дебатују. Деца воле да расправљају, да се такмиче, да буду боља. То су ученичке активности које дају резултате. Оно основно, што већ постоји у плану и програму мора се спроводити са вишим критеријумима: писмени задаци, лектире, домаћи задаци, контролне вежбе. Нико од нас са 16 година није волео лектире, али смо их читали јер смо морали. Метод је био једноставан – или читаш или добијаш слабу оцену. И сви смо читали – истиче Јовановић.

Ниво језичке културе
Према њеним речима, знање и култура говора не могу се унапредити без јасних захтева и обавеза. Последице су, каже, видљиве већ на факултету. „Имате студенте који су завршили основну и средњу школу, а не знају да напишу име Бранка Ћопића писаним ћириличним словима. То није пропуст појединца, то је пораз система”, објашњава професорка.

- Нажалост, и међу младима и старијима, ниво језичке културе је веома низак. И опет, то је зато што нас нико не приморава да на њој радимо. Не инсистира се на писању. Ако имамо ученика који је завршио средњу школу а не зна да напише правилно велико Ћ ћирилицом, то је, признаћете, катастрофа.
Приватно, свако може да пише како жели, али у образовном систему професор мора да инсистира да деца не забораве свој језик и писмо. Пуно се користе позајмљенице и стране речи у говору. Разумем ученике али их враћам да нађу правилну, стандардну реч на српском. Страни изрази се користе јер је то „модерно“. Енглески се лако научи због игрица и технологије, али ништа нас не тера да научимо српски како треба - каже.

Једном написано једнако је седам пута прочитано
- Непотребне поштапалице, погрешна употреба речце „не“ уз глаголе и придеве - када се пише одвојено а када заједно, неправилне конструкције реченице. А све то може лако да се савлада ако се научи неколико основних правила. Некада смо и од телевизијских водитеља учили како се правилно говори. Водитељи су знали дикцију, акцентовање, стандард. Данас готово да нема програма у којем се чује правилно акцентована реч. А у времену када су све информације доступне, то је неопростиво. Вештачка интелигенција ће додатно утицати на правилан говор, али барем треба инсистирати на писању – на ћирилици. Једном написано је исто као седам пута прочитано и нешто остане у глави. Мислим да смо генерално, превише толерантни према грешкама.

Странци код нас рецимо, не морају да уче наш језик, док је у другим земљама то неопходно. Не инсистирамо да науче српски, већ се трудимо да знањем њиховог језика, знамо шта желе да нам саопште. Сами смо криви за стање у којем се налазимо. Не мислим да је то проблем само код нас, већ да је присутан на глобалном нивоу. Интернет је свуда оставио траг, а вештачка интелигенција ће додатно утицати кроз попуштање општих критеријума. Велика је одговорност на наставницима и професорима српског језика. Не смемо да дозволимо да критеријуми падну. Некада се знало шта значи петица из српског. Морао си да знаш да говориш, пишеш, разумеш, читаш, рецитујеш, да имаш развијен речник. Kада је тај критеријум пао, почело је урушавање свега осталог. Матерњи језик је обавезан током целог школовања. Зато и стоји на првом месту - у дневнику, књижици и у образовном систему уопште, и то с разлогом. А ми смо, право речено, тај разлог прилично занемарили – закључује др Ружица Јовановић.

С.Г.

Инфо

Берза

Језик је идентитет

Друштво

Остале вести

Најновији број