ОД СЕВЕРА ДО ЈУГА ТАЈЛАНДА
НАМЋОРАСТА ГРДОСИЈА
Прошетати кроз тајландску џунглу на слону, својеврстан је доживљај. То искуство носимо још из Индије и Цејлона.
Са високог дрвеног постоља седамо у носиљку на леђима; ограђена је дрвеним пречкама са свих страна. Иза ушију, на слоновски врат, смешта се махаут; у руци има штап са металним шпицем на врху. Удара босим ногама по храпавој кожи слона. Ништа се не догађа. Гонич удара све јаче и јаче...
Посматрам како се шире те слоновске уши, розикасте са пегицама и искрзаним провидним ивицама. Љути се и незадовољан је чим их је раширио...
Нагли покрет и извијамо се назад, грчевито се хватам за шипку и крајеве канапа покушавајући да се усправим. Узалуд, наш слон јури узбрдо.
Не помажу узвици гонича, ни његово боцкање оштрим врхом шпицастог штапа у широки слоновски врат. Гране ниских крошњи уплићу нам се у косу, љуљамо се и одскачемо по дрвеној носиљци. И наједном, као да га прође љутња, нагло успорава. Заустави се код широког стабла увијеног пузавицом. Подиже сурлу и рикну. Од његове снажне рике учинило ми се да је затреперио сваки лист око нас.
„Е нећу да идем даље!“, као да је рекао укопавајући се све дубље у блато.
Шта све није учинио махаут да би га покренуо. Најзад је сишао и баш као комарац, што ногама, што штапом, почео је да боцка слона са свих страна. Изненада, остављајући свог гонича, слон јурну у још већи густиш, секући међусобно повезане пузавице, лијане и паучинасте лозице. Улазили смо све дубље у џунглу.
„Аиии! Аиии! АИИИ!“, једва се чуо слабашан глас махаута негде иза нас.
На његов последњи, готово очајнички узвик, слон се заустави, покуша да се окрене, и притом обори два млада дрвета чије лишће нам напуни „кабину“.
„Ааааи....Ааааи...“, глас је био блажи.
Раширене уши се опуштају, сурла се подиже горе, слон се окрете и крену натраг.
Шљап, шљап, лагано померале су се његове ноге. Ивицом огромног стомака скидао је кору са стабала. Стаза је била стрма и неравна и од сваког његовог покрета клизили смо са једног на други крај носиљке. Када смо стигли до махаута, слон се послушно зауставио и савио главу. Врло брзо, сви смо били на месту одакле смо - и пошли!
Са високог дрвеног постоља седамо у носиљку на леђима; ограђена је дрвеним пречкама са свих страна. Иза ушију, на слоновски врат, смешта се махаут; у руци има штап са металним шпицем на врху. Удара босим ногама по храпавој кожи слона. Ништа се не догађа. Гонич удара све јаче и јаче...
Посматрам како се шире те слоновске уши, розикасте са пегицама и искрзаним провидним ивицама. Љути се и незадовољан је чим их је раширио...
Нагли покрет и извијамо се назад, грчевито се хватам за шипку и крајеве канапа покушавајући да се усправим. Узалуд, наш слон јури узбрдо.
Не помажу узвици гонича, ни његово боцкање оштрим врхом шпицастог штапа у широки слоновски врат. Гране ниских крошњи уплићу нам се у косу, љуљамо се и одскачемо по дрвеној носиљци. И наједном, као да га прође љутња, нагло успорава. Заустави се код широког стабла увијеног пузавицом. Подиже сурлу и рикну. Од његове снажне рике учинило ми се да је затреперио сваки лист око нас.
„Е нећу да идем даље!“, као да је рекао укопавајући се све дубље у блато.
Шта све није учинио махаут да би га покренуо. Најзад је сишао и баш као комарац, што ногама, што штапом, почео је да боцка слона са свих страна. Изненада, остављајући свог гонича, слон јурну у још већи густиш, секући међусобно повезане пузавице, лијане и паучинасте лозице. Улазили смо све дубље у џунглу.
„Аиии! Аиии! АИИИ!“, једва се чуо слабашан глас махаута негде иза нас.
На његов последњи, готово очајнички узвик, слон се заустави, покуша да се окрене, и притом обори два млада дрвета чије лишће нам напуни „кабину“.
„Ааааи....Ааааи...“, глас је био блажи.
Раширене уши се опуштају, сурла се подиже горе, слон се окрете и крену натраг.
Шљап, шљап, лагано померале су се његове ноге. Ивицом огромног стомака скидао је кору са стабала. Стаза је била стрма и неравна и од сваког његовог покрета клизили смо са једног на други крај носиљке. Када смо стигли до махаута, слон се послушно зауставио и савио главу. Врло брзо, сви смо били на месту одакле смо - и пошли!
Најновији број
25. април 2024.
