Фото: Глас Подриња
Цене у државним домовима за старе повећане су од 1. фебруара за око 30 одсто
Поскупео смештај у домовима за старе
Центри за социјални рад преиспитују решења за све кориснике, а у случају да породице нису у могућности да плаћају пуну цену, разлику ће покривати буџет Републике Србије
Представници геронтолошких центара истичу да се цене у претходном периоду нису у довољној мери усклађивале са реалним трошковима, због чега је садашње повећање, иако значајно, оцењено као неопходно ради очувања квалитета услуге.
– Цене су мењане у фебруару 2015, а последњи пут пре овог увећања 1. фебруара 2024. године. Овогодишње повећање износи 30 одсто у односу на ранију цену смештаја. Цена се категоризује по здравственом стању корисника, односно степену услуге која се пружа, и то решењем Центра за социјални рад. Решењем које издају, одређује се и начин плаћања, као и евентуално укључивање буџета у плаћање смештаја корисника – наводи Игор Бајић, директор Геронтолошког центра Шабац.
Стручњаци из области социјалне политике указују да је систем финансирања смештаја у домовима за старе заснован на принципу подељене одговорности — део трошкова сноси корисник, односно његова породица, док држава учествује у финансирању у случајевима када корисник нема довољна примања или имовину. Управо због тога, поступци које спроводе центри за социјални рад имају за циљ да се утврди реална платежна способност сваког корисника појединачно.
– У складу са Решењем о измени решења о ценама услуга установа социјалне заштите, које је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело 12. јануара 2026. године, као и инструкцијом истог министарства од 28. јануара 2026, центри за социјални рад покренули су поступке преиспитивања услуге смештаја у установама социјалне заштите за све кориснике. Циљ ових поступака је усклађивање постојећих решења о смештају са новом ценом смештаја, која се примењује од 1. фебруара 2026. године. Центри проверавају све релевантне чињенице које утичу на цену и начин плаћања трошкова смештаја, а то су категорија корисника (степен подршке који им је потребан), промена категорије смештаја (промена објекта или типа смештајне јединице), као и начин финансирања трошкова смештаја, који је регулисан важећим Законом о социјалној заштити и зависи од социјално-економског статуса корисника. О категорији корисника, као и о категорији смештаја, одлучује установа у коју је корисник смештен. Уколико је смештај у установи социјалне заштите и даље индикован, а корисник или сродници који имају законску обавезу издржавања више нису у могућности да финансирају трошкове смештаја и џепарац корисника, разлика до пуне цене смештаја обезбеђује се из буџета Републике Србије. У управном поступку који се води у Центру утврђује се чињенично стање на основу документације у списима предмета, уписа у регистар „Социјална карта“, саслушања странака и увида у нову судску пресуду о утврђивању обавезе издржавања сродника (уколико је дошло до промене). У зависности од околности случаја, прикупља се релевантна документација – објашњава Катарина Матић, директорка Центра за социјални рад Шабац.
Према проценама демографа, Србија спада у земље са трендом старења становништва, што додатно оптерећује систем социјалне заштите. Очекује се да ће потребе за услугама дуготрајне неге у наредним деценијама наставити да расту, због чега ће питање финансирања и доступности домског смештаја бити једно од важних социјалних питања.
У центрима за социјални рад наводе да грађани имају могућност алтернативних облика подршке, као што су помоћ у кући, дневни боравци за старије и услуге геронто-домаћица, које су за многе породице финансијски приступачније решење у односу на институционални смештај.
– Цене су мењане у фебруару 2015, а последњи пут пре овог увећања 1. фебруара 2024. године. Овогодишње повећање износи 30 одсто у односу на ранију цену смештаја. Цена се категоризује по здравственом стању корисника, односно степену услуге која се пружа, и то решењем Центра за социјални рад. Решењем које издају, одређује се и начин плаћања, као и евентуално укључивање буџета у плаћање смештаја корисника – наводи Игор Бајић, директор Геронтолошког центра Шабац.
Стручњаци из области социјалне политике указују да је систем финансирања смештаја у домовима за старе заснован на принципу подељене одговорности — део трошкова сноси корисник, односно његова породица, док држава учествује у финансирању у случајевима када корисник нема довољна примања или имовину. Управо због тога, поступци које спроводе центри за социјални рад имају за циљ да се утврди реална платежна способност сваког корисника појединачно.
– У складу са Решењем о измени решења о ценама услуга установа социјалне заштите, које је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело 12. јануара 2026. године, као и инструкцијом истог министарства од 28. јануара 2026, центри за социјални рад покренули су поступке преиспитивања услуге смештаја у установама социјалне заштите за све кориснике. Циљ ових поступака је усклађивање постојећих решења о смештају са новом ценом смештаја, која се примењује од 1. фебруара 2026. године. Центри проверавају све релевантне чињенице које утичу на цену и начин плаћања трошкова смештаја, а то су категорија корисника (степен подршке који им је потребан), промена категорије смештаја (промена објекта или типа смештајне јединице), као и начин финансирања трошкова смештаја, који је регулисан важећим Законом о социјалној заштити и зависи од социјално-економског статуса корисника. О категорији корисника, као и о категорији смештаја, одлучује установа у коју је корисник смештен. Уколико је смештај у установи социјалне заштите и даље индикован, а корисник или сродници који имају законску обавезу издржавања више нису у могућности да финансирају трошкове смештаја и џепарац корисника, разлика до пуне цене смештаја обезбеђује се из буџета Републике Србије. У управном поступку који се води у Центру утврђује се чињенично стање на основу документације у списима предмета, уписа у регистар „Социјална карта“, саслушања странака и увида у нову судску пресуду о утврђивању обавезе издржавања сродника (уколико је дошло до промене). У зависности од околности случаја, прикупља се релевантна документација – објашњава Катарина Матић, директорка Центра за социјални рад Шабац.
Према проценама демографа, Србија спада у земље са трендом старења становништва, што додатно оптерећује систем социјалне заштите. Очекује се да ће потребе за услугама дуготрајне неге у наредним деценијама наставити да расту, због чега ће питање финансирања и доступности домског смештаја бити једно од важних социјалних питања.
У центрима за социјални рад наводе да грађани имају могућност алтернативних облика подршке, као што су помоћ у кући, дневни боравци за старије и услуге геронто-домаћица, које су за многе породице финансијски приступачније решење у односу на институционални смештај.
С. Г.
Најновији број
16. април 2026.
