Стручношћу, посвећеношћу и радом „купила“ је поверење Мачвана. Бележи најбоље резултате у области превентивних прегледа и ултразвучне дијагностике. Председница је Комисије за унапређење квалитета рада и безбедности пацијената
Из родне Зенице др Љубица Драгишић дошла је у срце Мачве да остане. И тако је и било. Две деценије касније, стручношћу, посвећеношћу и радом освојила је Мачване и постала једна од њих- Мачванка. Пронашла је свој дом, не по рођењу, већ по одабиру. Запослена је у Дому здравља Богатић и шеф је здравствене амбуланте у Бадовинцима. Бележи најбоље резултате у превентивним прегледима и ултразвучној дијагностици. Председница је Комисије за унапређење квалитета рада и безбедности пацијената.
Између Ваљева и Богатића Одрасла је у граду, у добрим условима, са родитељима који су је учили да је важније шта зна, него какве оцене има. Завршила је Економску школу, али је из позајмљених гимназијских књига упоредо са редовним школским градивом припремала пријемни испит за медицину. Било је одвраћања, савета да треба да буде економиста „са оловком у руци“, шаљивих доскочица да ће радити у једној текстилној фабрици у Зеници, будући да је завршила и курс за кројачицу. Матурску хаљину у четвртом разреду средње школе сама је себи сашила. Своју мисију носила је у срцу и глави и свакодневним малим победама упорно градила пут ка циљу. Завршила је Медицински факултет и специјализацију из опште медицине у Београду. Први оглас који је видела у листу „Послови“ Националне службе за запошљавање био је управо за Дом здравља Богатић, иако је у том тренутку било више конкурса. Претходно је волонтирала у Новој Пазови.
-Имала сам осећај да ће ме позвати на разговор у Богатић и тако је и било. Одмах сам погледала на Гуглу да видим где је то. Водила сам се логиком да ћу као придошлица вероватно радити негде на селу. У том моменту су ме заинтересовали Бадовинци. То је била љубав на први поглед и пожелела сам да радим баш ту- истиче др Драгишић.
Фото: Mačvainfo.rs
Требало је одлучити где засновати радни однос, а већину места у понуди познавала је тек толико да их пронађе на мапи. Прво су је примили у Ваљеву, а истог дана имала је разговор за посао у Богатићу. Звали су је и из Старе Пазове, Новог Кнежевца и Беле Цркве.
-Обавестили ме да су ме примили у Ваљеву. Међутим, Ибарска магистрала има страшан саобраћај и ја сам се плашила како ћу путовати викендом. У повратку, улетели смо у „маказе“ и избегли озбиљне последице. Размишљајући о томе, назвала сам Богатић и сазнала да сам и тамо примљена. Захвалила сам се на понуди из Ваљева и дошла у Богатић- прича.
Сместила се у Бадовинцима, недалеко од центра. И остала 20 година. Специјализирала је општу медицину, али се првенствено бави превенцијом.
Превенција приоритет -Превенција је најдражи део мог посла који има просветитељску улогу, јер кроз разговор могу да подстакнем људе да искорене лоше навике или да их не упражњавају. Нарочито волим да радим са младима и у мојој амбуланти деца никад нису плакала- наводи.
Пацијенти су јој сада претежно припадници старије популације, чије поверење веома цени. Посебну пажњу посвећује младим женама. Истиче значај њихове улоге у домаћинству.
-Младе жене представљају стуб своје куће. Од њих зависи какви ће сви остали укућани бити. Увек наглашавам важност доручка и његове припреме. Само мало труда је довољно да се направе велики кораци, јер се код деце створе здраве навике, прати нормалан циркадијални ритам и развија метаболизам- каже.
Дужност лекара је да саопшти тачну дијагнозу, али и да укаже на могућност лечења. Укључивање породице помаже да пацијент након почетног шока схвати да се треба борити. Многи тада помисле на некога ко се успешно изборио са болешћу
Истовремено, са женама разговара о сексуалном образовању и интимном здрављу.
-У сеоским срединама је специфично да се о томе није много водило рачуна. Раније, прво сам их на прегледу питала кад су последњи пут биле код гинеколога, а оне су се хвалиле да нису долазиле 20 година- од порођаја. Ипак, то се променило и жене се сада радије одазивају на превентивне прегледе. Проблем је што им је све прече од њих самих и док се не заврши посао код куће оне се тешко одлучују да дођу на преглед- напомиње.
Сматра да је важно да се негује култура одласка код лекара и да о томе мора стално да се говори. У срединама где се алкохол и цигарете сврставају у социјално прихватљиво понашање потребно је мењати лоше обрасце и стилове живота.
-Пливање, вожња бицикла и шетња су веома важни. Сада имамо пешачке стазе у Бадовинцима. Захваљујући Ивани Товиловић Ристић, наставници енглеског која је покренула групу, све заинтересоване мештанке вежбају и то им значи- додаје.
Одговорност и савесност у раду Др Драгишић позната је по високом нивоу знања у ултразвучној дијагностици.
-Рад лекара је врло тежак и одговоран, а сеоског лекара је за нијансу тежи. Размишљамо о томе како ће пацијент доћи до амбуланте, па заказивање прилагођавамо њиховим обавезама. На селу живи много старих људи, врло често су сами, па им је тешко да дођу до амбуланте. Ако је неко био на прегледу, замолим га да повезе комшију или баку која нема превоз. То није мој посао, али сматрам да је људски да им тако помогнем- прича.
Њени прегледи трају дуже, јер људи неретко долазе и по савет, речи подршке и утехе.
-Мени то као човеку много значи, кад ми се повере и питају за мишљење. То ми је највећа сатисфакција у раду- поверење пацијената нема цену- наводи.
У Бадовинцима су, истиче, увек радили доктори старог кова, који су волели свој посао. Прва су амбуланта после границе и имају добре услове рада и све неопходно за квалитетну услугу и збрињавање пацијената, будући да је објекат пре десетак година реновиран.
-Кад је Дом здравља Богатић добио нов ултразвук, ми смо наследили стари који користимо у хитним ситуацијама и на систематским прегледима. На једном таквом прегледу открила сам анеуризму код пацијенткиње која је потом оперисана на Дедињу и сада живи нормално- истиче.
Када уследи озбиљна дијагноза, није лако ни лекару, ни пацијенту. Др Драгишић каже да је то почетак, не крај и да је потребно након почетног шока видети шта ипак може да се уради како би се живот вратио у нормалу. А излаз увек постоји.
Фото: Глас Подриња
Признање Општине- препознавање и захвалност -Важно је да човек схвати да то није крај. Дужност лекара је да саопшти тачну дијагнозу, али и да укаже на могућност лечења. Укључивање породице помаже да пацијент након почетног шока схвати да се треба борити. Многи тада помисле на некога ко се успешно изборио са болешћу. Важно је да човек жели да живи, јер је сваки дан драгоцен. Код неких људи малигне болести временом постану хроничне и они нормално живе- објашњава.
Медијска слика је у једном периоду пољуљала поверење у здравствени систем, а то, каже, није смело да се деси.
-Вођена је кампања против доктора. Не кажем да је идеално, али се трудимо, верујем, сви, да дамо најбољe од себе. Ако волите свој посао и имате знање, увек можете помоћи човеку- напомиње.
Прошлогодишње признање Општине Богатић за њу има посебну важност.
-Нисам очекивала да ћу добити признање и била сам врло поносна. Кад вас средина овако прихвати и награди, значи да сте то заиста заслужили. Захвална сам онима који су препознали мој рад, поготово што сам се нашла у добром друштву лауреата- сматра.
Др Љубица својом стручношћу гради мостове поверења између људи и медицине. Она зна да су сваки савет и искрена реч поверења мали чудесни моменти који праве велику разлику. Истовремено, сваки осмех и сваки здрав корак пацијента, носи у срцу као потврду да је њена мисија испуњена.
Фото: Mačvainfo.rs
Фото: Глас Подриња
