Помоћ у невољи

Дана 22.05.2026. нашла сам на вратима извештај о приспећу пошиљке. С обзиром на моју болест јер сам инвалид у колицима, нисам била у могућности да одем до поште да је подигнем.

Звала сам тај исти дан пошту и на крају око 14,30 часова јави ми се женска особа из управне зграде. Ја јој објасним шта је у питању и дал могу да добијем број телефона од мог поштара, нашта ми је она рекла да не дају бројеве телефона. Онда је питам како могу да дођем до поштара да га замолим да ми у понедељак поново донесе пошиљку, јер је рок за подизање пет дана. Она ми обећа да ће написати поруку и предати доле на шалтер који је задужен за то. На крају сам је питала како се зове, рече ми Лидија.

У понедељак око 10 сати позвао ме господин Раде са шалтера, извинио се и рекао да није видео Лидијину поруку, и упитао да ли може сутрадан да пошаље по мом поштару Милети пошиљку. Обрадовала сам се и рекла наравно да може. Пошиљка ми је достављена у уторак по договору.

Овим путем желим да се захвалим, и да похвалим Лидију, Рада и Милету, јер у данашње време баш је реткост да ти неко изађе у сусрет без обзира у каквом си стању. Такође желим да похвалим Милицу, службеницу шалтера “Гласа Подриња” која је изашла испред степеништа “Гласа” и записала оно што сам ја причала.

Велико хвала свима који су ми помогли, када би било више оваквих људи овај свет би цветао.