Пре педесет једне године

Ми, део матураната одељења IV3 генерације 1974/75 године, у суботу 13 јуна 2026 године у дело смо спровели договор од пре годину дана, приликом обележавања педесет година од завршетка средњошколског образовања, о бар једногодишњем окупљању и евоцирању успомена на, сада, већ далеку прошлост.

Успомене из прошлости и догодовштине из школских клупа средње економске школе, смер књижевности, биле су доминантне у овом дружењу, али ништа мање није била и садашњост, посебно са освртом на породично благо које смо кроз наше кћери и синове обогатили и увећали.

С поносом смо причали о нашим синовима, кћерима, снајкама, зетовима, поготово о унуцима и унукама, али нисмо заборавили и: Светлану, Љиљану, Драгицу, Зорицу, Славицу, Рада, Живка, наше рано преминуле другарице и другове, као ни професорицу Дану Томић, те Николу Буља, Саву Јовановића и друге.

Дружење, једнодневни излет, у времену од 8:30 до 21:00 час, протекло је у четворочасовној вожњи живописним пределима места шабачко-ваљевског округа и предивном и прелепом амбијенту приватног поседа наше школске другарице Драгице Ракић удато Родић у бањи Врујци. Простор, амбијент, обогаћен разноликошћу предивног цвећа, чемпресима, аришима, жубором воде из потока и песмом славуја и других птица певачица, за које се може казати “Рај на земљи”.

Нисмо били велика, али смо били дружина која је имала жељу, вољу и другарски дух да се шалимо, смејемо, помало веселимо и никога увредимо. Лепо је било бити део друштва проф. Драгољуба Ђермановића, нашег првог разредног старешине, већ поменуте Драгице Ракић, Вере Бајић, Светлане Тадић, Весне Петровић, Раде Петровић, девојачка презимена, Слободана Радојчић, Родољуба Вуковић и Драгомира Павловић.

Пуни утисака и емоција растали смо се са жељом да наша виђења и дружења понављамо у што краћим временским интервалима.