КАД ДУША ЗАТРАЖИ ПОМОЋ
НЕОПХОДНА САРАДЊА ПОРОДИЦЕ
Од тежих душевних болести обољева релативно исти проценат људи из године у годину. Поремећаји психичког функционисања трају и до више година пре првог јављања лекару. Породица саучесник, а често и иницијатор прекида лечења
Око 1 одсто популације годишње оболи од тешких душевних болести, и тако је већ годинама. Проблем је што се известан број људи не јавља на лечење дужи временски период иако је јасно да има неки психички поремећај. Што се тиче самог пацијента, често је у питању слаб увид и критичност према сопственом психичком стању. Може осећати да нешто није у реду, али нема довољну свест да се јави за помоћ. Међутим, има доста ситуација где породица и ближа околина не реагују на прави начин и оболелог не упућују на лечење. Тако нам први пут на лечење дођу пацијенти који су годинама уназад “упадљиви“, каже психијатар др Владимир Јекић.
Сматра да живимо у средини у којој се органске болести прихватају много лакше, док психијатријске болести представљају нешто што се жели сакрити од околине. Наводи да постоје ситуације када је привођење на принудно лечење крајње неопходно, а да долази до опструкције породице коју је срамота да санитет са полицијом дође по оболелог, чак и ако он представља претњу по себе или околину.
-Код тешких душевних болести као што је схизофренија, за један број пацијената је типично да имају тзв. шуњајуће симптоме. Они нису изражени тако да би свима били јасни, већ то може бити нпр. постепено повлачење од околине, непрекидно бављење неким стварима које ту особу раније нису инетересовале и слично. Због тих промена у понашању особа постаје “чудна“, али још увек нема јасног психичког стања, као што су умишљања или халуцинације.
Др Јекић истиче да што раније почне лечење већа је вероватноћа да оболели брже дође до здравијег психичког функционисања и да болест остави мања оштећења личности. Наводи да тешка психичка обољења која дуго трају и не лече се доводе до трајних промена личности.
Сматра да живимо у средини у којој се органске болести прихватају много лакше, док психијатријске болести представљају нешто што се жели сакрити од околине. Наводи да постоје ситуације када је привођење на принудно лечење крајње неопходно, а да долази до опструкције породице коју је срамота да санитет са полицијом дође по оболелог, чак и ако он представља претњу по себе или околину.
-Код тешких душевних болести као што је схизофренија, за један број пацијената је типично да имају тзв. шуњајуће симптоме. Они нису изражени тако да би свима били јасни, већ то може бити нпр. постепено повлачење од околине, непрекидно бављење неким стварима које ту особу раније нису инетересовале и слично. Због тих промена у понашању особа постаје “чудна“, али још увек нема јасног психичког стања, као што су умишљања или халуцинације.
Др Јекић истиче да што раније почне лечење већа је вероватноћа да оболели брже дође до здравијег психичког функционисања и да болест остави мања оштећења личности. Наводи да тешка психичка обољења која дуго трају и не лече се доводе до трајних промена личности.
Најновији број
25. април 2024.
