ЗЕМЉА РАТНИКА И ГРАДИТЕЉА

Било је ризично отићи у посету једној арапској земљи какав је Јемен ““ у околностима у којима се САДА налази.
Било је ризично - али и истински вредно...
Део утисака о ономе што смо МОГЛИ да видимо, преносим Вама, драги читаоче - са жељом да га Ви читате у опуштенијем расположењу, него што смо ми били - кад смо га разгледали...
***
Ко одлучи да путује у Јемен мора стећи предзнање о овој држави, а посебно, о њеној јединственој и недовољно заступљеној престоници, Сани!
Но, разлог увек постоји...
Готово два века Јемен је био изолован и затворен за странце.
Тек 1970-те бојажљиво се појави вест, слика... У иностраним бедекерима прочитају се само основни подаци уз неколико црно-белих фотографија престонице. И баш тих, неколико фотографија, скрене пажњу а потом заинтересује правог путника који наставља да трага ““ и наиђе на податак да је осамдесетих година прошлог века један италијански интелектуалац успео да оде у престоницу Јемена и пошто је снимио десетоминутни филм ““ по повратку у земљу га је упутио Уједињеним Нацијама (УНЕСКО) и затражио да што пре пошаљу помоћ да би се очувао град са изузетном архитектуром - јединственом у свету...
После тог податка путник-намерник још више жели да сазна о далекој земљи и чудесно-лепом граду... А онда се једног дана ненадано укаже прилика о којој сања.