СЕЋАЊА НА СТАРИ ШАБАЦ
ШАПЧАНИ ПОД МАСКАМА
Први светски рат претворио је град Шабац, некадашњи ,,Мали Париз“ у ,,Српски Верден“. Шабац се споро опорављао од ратних разарања али одувек ведри дух Шапчана остао је неуништив. Већ око 1925. у граду се конституишу ратом растурене друштвене организације чији чланови праве своје културне и забавне манифестације. Шапчани су били жељни дружења, маскенбалови и костим балови су само нека од њих али они су се међусобно знатно разликовали по изгледу и садржају пограма.
На костим баловима које је организовало ,,Коло српских сестара“ програм је био искључиво националног карактера. Учесници су били обучени у националне ношње тадашње Југославије. Лепота Шапчанки (погледајте ликове), колорит народних ношњи, народна музика и игре чинили су овакве манифестације незаборавним. Прилог од продатих улазница ишао је у добротворне сврхе.
Супротно њима спортски клуб ,,Мачва“ био је организатор највећих маскен балова али другачијег изгледа. Они су се током фебруара одржавали у великој сали хотела ,,Париз“. У организационом одбору Мачвиних забавно-музичких манифестација налазили су се искусни шабачки трговци, адвокати, председник СФК ,,,Мачва“. Они су обезбеђивали велики број богатих спонзора из целе тадашње Југославије, што је доприносило да лутрија на забавама буде богата, карте веома брзо продате, а сала препуна. По раскоши костима и одличном џез оркестру, били су то маскен балови године и наравно богатијих Шапчана.
Шабачка штампа објавила је списак од 35 спонзора из целе земље али, на жалост, нисам наишао на податак да је прилог од мачвиних забава отишао у добротворне сврхе. Мачвине забаве биле су дуго најављиване у шабачким новинама а учесници су са пуно пажње припремали своје костиме трудећи се да буду што атрактивнији и оригиналнији. Шапчанке су ишле у Београд где су куповале готове костиме. Разуме се да је у граду радила и локална шпијунажа јер се није смело десити да се на забави појаве даме са истим маскама, изузетак су близнакиње. Поред женске сујете, разлог је и то што је жири награђивао најоригиналније женске и мушке маске. Атмосфера у сали је била најблаже речено експлозивна - шарени лампиони , још шаренији костими, на бини имитација коцкарнице из Монте Карла али коцка ради. Уз звуке џез оркестара игра се чарлстон, фокстрот, валцер. Човек маскиран у ђавола шета салом јер му за игру сметају велика крила. Једе се и пије до зоре, Шапчани лудују а шабачки певач Бора Јањић, обучен као Виљем Тел, гледа коју ће даму да устрели са љубавном стрелицом. Београд завиди Шапцу на оваквим маскен баловима. Напољу свиће, пада снег, весели маскиранти одлазе у своје топле домове. Град се буди док шабачка сиротиња и шегрти ложе ватре у шпоретима, док се газде не пробуде. Али то је једна друга тужна слика Шапца о којој ће бити речи другом приликом. Покушајте да будете весели. Ставите новогодишње маске и нека Вам је срећна Нова година.
Драгутин Драган Петровић
На костим баловима које је организовало ,,Коло српских сестара“ програм је био искључиво националног карактера. Учесници су били обучени у националне ношње тадашње Југославије. Лепота Шапчанки (погледајте ликове), колорит народних ношњи, народна музика и игре чинили су овакве манифестације незаборавним. Прилог од продатих улазница ишао је у добротворне сврхе.
Супротно њима спортски клуб ,,Мачва“ био је организатор највећих маскен балова али другачијег изгледа. Они су се током фебруара одржавали у великој сали хотела ,,Париз“. У организационом одбору Мачвиних забавно-музичких манифестација налазили су се искусни шабачки трговци, адвокати, председник СФК ,,,Мачва“. Они су обезбеђивали велики број богатих спонзора из целе тадашње Југославије, што је доприносило да лутрија на забавама буде богата, карте веома брзо продате, а сала препуна. По раскоши костима и одличном џез оркестру, били су то маскен балови године и наравно богатијих Шапчана.
Шабачка штампа објавила је списак од 35 спонзора из целе земље али, на жалост, нисам наишао на податак да је прилог од мачвиних забава отишао у добротворне сврхе. Мачвине забаве биле су дуго најављиване у шабачким новинама а учесници су са пуно пажње припремали своје костиме трудећи се да буду што атрактивнији и оригиналнији. Шапчанке су ишле у Београд где су куповале готове костиме. Разуме се да је у граду радила и локална шпијунажа јер се није смело десити да се на забави појаве даме са истим маскама, изузетак су близнакиње. Поред женске сујете, разлог је и то што је жири награђивао најоригиналније женске и мушке маске. Атмосфера у сали је била најблаже речено експлозивна - шарени лампиони , још шаренији костими, на бини имитација коцкарнице из Монте Карла али коцка ради. Уз звуке џез оркестара игра се чарлстон, фокстрот, валцер. Човек маскиран у ђавола шета салом јер му за игру сметају велика крила. Једе се и пије до зоре, Шапчани лудују а шабачки певач Бора Јањић, обучен као Виљем Тел, гледа коју ће даму да устрели са љубавном стрелицом. Београд завиди Шапцу на оваквим маскен баловима. Напољу свиће, пада снег, весели маскиранти одлазе у своје топле домове. Град се буди док шабачка сиротиња и шегрти ложе ватре у шпоретима, док се газде не пробуде. Али то је једна друга тужна слика Шапца о којој ће бити речи другом приликом. Покушајте да будете весели. Ставите новогодишње маске и нека Вам је срећна Нова година.
Драгутин Драган Петровић
Најновији број
25. април 2024.
