ОСТРВО У МОРУ ПЕСКА

Поморанџе!
Прво што сам угледала био је бескрајни дрворед поморанџи са узрелим воћкама царског укуса. Та, плодовима окићена стабла, одвела су нас у сиријску престоницу Дамаск, или како неки за њега кажу “најстарији велеград кугле земаљске“.
Дочекује нас уснуло предграђе, јануарско пролеће, специфични мирис оријента, и топли пустињски ветар.
На тротоарима ври живот. Поред ужурбаних пролазника и оних који стоје, разгледају или шетају, ту су незаобилазни мајстори - трговине!
Посао цвета на све стране; од узаних, једва видљивих, дућанчића са колачима, бомбонама, одећом и ситницама...до оних смештених испред, поред и испод њих, што седећи или стојећи продају упаљаче, чарапе, жилете, батерије...чини ми се да сви имају исту робу и сумњам да било шта продају. Они очигледно не размишљају о томе; задовољни, међусобно причају, посматрају и осматрају да би повремено, можда реда ради, повишеним гласом узвикнули име неког артикла...
Окружена Турском, Ираком, Израелом, Либаном и Јорданом, са излазом на Средоземно море Сирија поседује нафту, има развијено сточарство производи текстил... Особеност ове арапске земље је трговина са којом се баве сви - од 8 до 88 година!
“АЛИ - сва лепота ове земље пада у сенку када будете посетили једно од светских чуда ““ Омајад-џамију“, каже нам арапски водич Абдулах.
Но, прво треба доживети панораму града и зато узаним путем аутобусом се пењемо на брдо-видиковац.