БИЛБАО

Слећемо предвече.
Испод нас су тамна пиринејска брда, на њиховој модро-љубичастој позадини, баш као разбацани бисери, трепере светиљке града. Стижемо у Билбао, највећег града шпанске провинције Баскије. Стешњен планинским ланцима и питомим брежуљцима град, као морска звезда краке шири чак до обале моћног Атлантика и представља једну од значајних европских лука.
Ко су Баски? Изузев неких политичких немира и тежње да буду независни ““ знање о овој шпанској провинцији је оскудно ““ такође подаци о њиховом пореклу и језику који подсећа на један од ““ језика кавкаских народа.
Са видиковца Артшанда на истоименом брду, на врху високом око 100 м ““ питорескна баскијска престоница, Билбао, блиста као на длану. Прво што се уочи је кривудави ток реке Нервион која пролази по средини града и истовремено га дели на Стару и Нову четврт. Широка и мутна лагано тече између градских, каменом украшених, обала до ушћа атланског океана.
Испод нас се распростро највећи град баскијске области. Кажу да је све до 1980. године био учмала рударска провинција и град који је буквално „лежао“ на драгоценој руди гвожђа. Ренесанса Билбао-а започиње већ са одлуком да се ушће - односно, лука која је првобитно дубоко задирала у копно - измести на атланску обалу. Пређашњи део индустријске зоне се попуњава новим градским четвртима, сређују се старе радничке зграде, ничу паркови...
Нова лука је дубока 32 метра, а самим тим и приступачна за највеће бродове ( Разлика између плиме и осеке износи““ чак 4 метра!).