ИГРАМ И УЖИВАМ У СНУ

Мало је спортиста који су трајали готово две деценије, посебно ако играју на врхунском нивоу. Још када се у обзир узме да је то код девојака све то још ређе онда је пример Мире Велисављевић за сваку похвалу и дивљење. Пошто и даље игра сјајно могуће да ћемо је на кошаркашким теренима Србије гледати још дуго.
У овој сезони предводи младу екипу Шапца и тренутно су четврте на табели али да ли ће играти у плеј-офу или плеј-ауту не могу да одлучују саме већ су због два везана пораза своју судбину ставиле у руке других екипа.
А колико ће њена играчка прича још трајати не зна ни сама, нити жели да о томе размишља а на почетку разговора је то објаснила на једноставан начин.
-Све што сам у животу планирала није се баш остварило и зато сам сада одлучила да препустим да све иде својим током. Док се будем лепо осећала и будем играла на врхунском нивоу трајаће и моја каријера. А сад да ли ћу играти још пар месеци или година то заиста не знам. Како се сада осећам, само ме повреде могу удаљити из спорта који толико волим и којем сам, бар се надам, много дала. Повреде су ме, хвала Богу, до сада заобилазиле и зато оволико дуго трајем.
Чега ћете се увек сећати и који моменти су обележили вашу каријеру?
-Увек ћу се радо сећати утакмица које сам одиграла борећи се за трофеје и титуле. Тај осећај и адреналин који вас носи, то једноставно не може да се опише речима, то мора да се доживи. А таквих мечева је било заиста много. Док сам играла у Вршцу са Хемофармом сам освојила дуплу круну, док сам са Партизаном стигла до дупле круне и освојила још једну титулу. Ништа мање ми није ни драга дупла круна освојена са Жељезничаром из Сарајева. Заиста не бих могла да издвојим ниједан посебно као најдражи.