УЗ СЕДАМДЕСЕТОГОДИШЊИЦУ ОД СМРТИ СТЕВАНА ЧАЛИЋА
СИНОНИМ ШАБАЧКЕ КУЛТУРЕ
У ,,Споменици“ Шабачке гимназије, Петар Микић је записао: ,,Оно што је Милена Павловић- Барили за Пожаревац, или Сава Шумановић за Шид, или Милан Коњовић за Сомбор, то је Стеван Чалић за Шабац“.
Рођен је 14. децембра 1892. године у Купинову. Још као основац, у родном селу, показивао је изражен цртачки таленат. Године 1904. уписује Гимназију у Земуну. Не следивши личну жељу да студира сликарство, подлеже очевом инсистирању и уписује фармацију у Загребу. У јесен 1914. бива мобилисан и одлази на фронт. Као апотекар, прекомандован је у Славонску Пожегу. Ту упознаје Милана Кашанина, који га је, препознавши таленат, упутио на студије сликарства.
По окончању рата, Стеван се придружује породици која је у то доба већ живела у Панчеву. Убрзо успоставља пријатељске односе са панчевачким љубитељима уметности и залагањем др Стевана Смедеревца, у септембру 1919. године, са још тројицом сликара, организује своју прву званичну изложбу. Његови акварели, тада су оцењени као ,,праве уметнине“.
Академију ликовних уметности у Прагу уписује исте године, као питомац Министарства просвете. Успешно завршава Општу школу код чувеног професора Влаха Буковца, а 1921. године одлази у Мајсторску школу професора Франца Тилеа. Поред Чалића, у Прагу су тада студирали и Иво Режек, Милан Коњовић, Иво Кос, Анте Трстењак. У том периоду постаје председник Клуба југословенских студената ликовне уметности, чији је почасни председник професор Буковац. У Прагу се, 1921. жени Јармилом Цејнаров, са којом наредне године добија сина Душана. Током 1924. са породицом одлази у Панчево.
Од могућности да се запосли у Вршцу или Шапцу, бира ону која га доводи у наш град и већ 1925. бива постављен за учитеља вештина у Шабачку гимназију. Исте године рођена је и кћи Олгица. Доневши собом дух метрополе, Чалић поставља нове темеље културе у граду.
У Дому Кола српских сестара у Шапцу, 1926. године, имао је самосталну изложбу, где је приказано 28 ликовних остварења: акварела, пастела и уља. Наредну изложбу приређује у јануару 1928. године, у истом простору. На њој је представљено око 30 радова, који су обухватили пејзаже, неколико портрета и композицију Христос на крсту. Исте године на иницијативу Живорада Поповића и Чалића, приређена је изложба београдских сликара и вајара у Шабачкој гимназији.
Крајем 1928. године, Стеван учествује на изложби у Панчеву, где је приказано 313 радова српских сликара. Поред Чалића, учествовали су и: Надежда Петровић, Паја Јовановић, Урош Предић, Константин Данил и други. Почетком 1929. учествује на ,,Првом јесењем салону“ у Уметничком павиљону ,,Цвијета Зузорић“ у Београду.
Рођен је 14. децембра 1892. године у Купинову. Још као основац, у родном селу, показивао је изражен цртачки таленат. Године 1904. уписује Гимназију у Земуну. Не следивши личну жељу да студира сликарство, подлеже очевом инсистирању и уписује фармацију у Загребу. У јесен 1914. бива мобилисан и одлази на фронт. Као апотекар, прекомандован је у Славонску Пожегу. Ту упознаје Милана Кашанина, који га је, препознавши таленат, упутио на студије сликарства.
По окончању рата, Стеван се придружује породици која је у то доба већ живела у Панчеву. Убрзо успоставља пријатељске односе са панчевачким љубитељима уметности и залагањем др Стевана Смедеревца, у септембру 1919. године, са још тројицом сликара, организује своју прву званичну изложбу. Његови акварели, тада су оцењени као ,,праве уметнине“.
Академију ликовних уметности у Прагу уписује исте године, као питомац Министарства просвете. Успешно завршава Општу школу код чувеног професора Влаха Буковца, а 1921. године одлази у Мајсторску школу професора Франца Тилеа. Поред Чалића, у Прагу су тада студирали и Иво Режек, Милан Коњовић, Иво Кос, Анте Трстењак. У том периоду постаје председник Клуба југословенских студената ликовне уметности, чији је почасни председник професор Буковац. У Прагу се, 1921. жени Јармилом Цејнаров, са којом наредне године добија сина Душана. Током 1924. са породицом одлази у Панчево.
Од могућности да се запосли у Вршцу или Шапцу, бира ону која га доводи у наш град и већ 1925. бива постављен за учитеља вештина у Шабачку гимназију. Исте године рођена је и кћи Олгица. Доневши собом дух метрополе, Чалић поставља нове темеље културе у граду.
У Дому Кола српских сестара у Шапцу, 1926. године, имао је самосталну изложбу, где је приказано 28 ликовних остварења: акварела, пастела и уља. Наредну изложбу приређује у јануару 1928. године, у истом простору. На њој је представљено око 30 радова, који су обухватили пејзаже, неколико портрета и композицију Христос на крсту. Исте године на иницијативу Живорада Поповића и Чалића, приређена је изложба београдских сликара и вајара у Шабачкој гимназији.
Крајем 1928. године, Стеван учествује на изложби у Панчеву, где је приказано 313 радова српских сликара. Поред Чалића, учествовали су и: Надежда Петровић, Паја Јовановић, Урош Предић, Константин Данил и други. Почетком 1929. учествује на ,,Првом јесењем салону“ у Уметничком павиљону ,,Цвијета Зузорић“ у Београду.
Најновији број
25. април 2024.
