ЧУВАЊЕ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ
ЗА ИСТОРИЈУ ГРАДА
Подухватом који је Библиотека шабачка започела током 2004. године, до сада је дигитализован већи део завичајне збирке. Она је концентрисана као одељење које се састоји из више збирки, од монографских публикација, периодике, збирке некњижне грађе, до старе и ретке српске књиге. Све ове рубрике постоје и у форми дигиталне библиотеке.
Од марта месеца, Библиотека шабачка почиње дигитализацију ,,Гласа Подриња“, који је, од пре неколико година, постао лист најдужег стажа излажења међу завичајним новинама.
-Садашње техничке могућности нам дозвољавају да радимо веће формате, па зато и планирамо дигитализацију ,,Гласа Подриња“. До пре неколико година, ,,Шабачки гласник“ је био лист који је најдуже излазио, а сада је то ,,Глас Подриња“. Намера нам је да почнемо дигитализацију од првог броја, од 20. децембра 1944. године. Треба навести да су под овим називом, у неколико бројева, излазиле новине између два рата- истиче директорка Библиотеке шабачке, Соња Бокун- Ђинић.
Остварење програма ,,библиотеке без зидова“, путем дигитализације, има за циљ да публикације буду доступне, не само читаоцима који дођу у библиотеку, већ и онима који могу да погледају садржаје дигиталне библиотеке на сајту. (њњњ.библиотекасабац.орг.рс)
-Приступили смо одговорно овом процесу, тако да наша дигитална библиотека обухвата већ десетине хиљада садржаја. Када су у питању књиге, обухватили смо оне које говоре о граду, његовој култури, историји, привреди, економском развоју и географском положају. Све што су аутори Шапчани писали о свом граду, али и они који пореклом нису Шапчани, али су писали о њему. Поред књига, дигитализовали смо и периодику. Ту су сва издања која су излазила између два светска рата. Уз друге шабачке листове, најважније је било дигитализовати ,,Шабачки гласник“, јер је то први и најстарији шабачки лист. Познато је да је Шабац био један од градова који је имао највише новина које су излазиле, свакако не истог тренутка и дужине трајања. Од некњижне грађе, дигитализовали смо и колекцију разгледница- наводи Соња Бокун- Ђинић.
О процесу дигитализације у Библиотеци шабачкој говори и Драган Ристић, из информатичког одељења: ,,Од 2012. године имамо могућност да сами уређујемо дигиталну библиотеку, што раније нисмо били у могућности. Процес подразумева избор докумената за дигитализовање, њихово скенирање, обраду и прилагођавање форматима који су потребни. Интересантна је могућност нашег увида у посећеност дигиталне библиотеке. Забележили смо посете и из иностранства, Америке, Канаде, Аустралије“.
Поред опције приступа најширем кругу корисника и скидања тајновитости са докумената, дигитализација представља и заштиту културног блага, јер је на тај начин могућност оштећења сведена на минимум. У прилог предностима дигитализације, говори и чињеница да су библиотеке, међу установама које се баве чувањем културно- историјске грађе, највише одмакле у овом процесу.
Од марта месеца, Библиотека шабачка почиње дигитализацију ,,Гласа Подриња“, који је, од пре неколико година, постао лист најдужег стажа излажења међу завичајним новинама.
-Садашње техничке могућности нам дозвољавају да радимо веће формате, па зато и планирамо дигитализацију ,,Гласа Подриња“. До пре неколико година, ,,Шабачки гласник“ је био лист који је најдуже излазио, а сада је то ,,Глас Подриња“. Намера нам је да почнемо дигитализацију од првог броја, од 20. децембра 1944. године. Треба навести да су под овим називом, у неколико бројева, излазиле новине између два рата- истиче директорка Библиотеке шабачке, Соња Бокун- Ђинић.
Остварење програма ,,библиотеке без зидова“, путем дигитализације, има за циљ да публикације буду доступне, не само читаоцима који дођу у библиотеку, већ и онима који могу да погледају садржаје дигиталне библиотеке на сајту. (њњњ.библиотекасабац.орг.рс)
-Приступили смо одговорно овом процесу, тако да наша дигитална библиотека обухвата већ десетине хиљада садржаја. Када су у питању књиге, обухватили смо оне које говоре о граду, његовој култури, историји, привреди, економском развоју и географском положају. Све што су аутори Шапчани писали о свом граду, али и они који пореклом нису Шапчани, али су писали о њему. Поред књига, дигитализовали смо и периодику. Ту су сва издања која су излазила између два светска рата. Уз друге шабачке листове, најважније је било дигитализовати ,,Шабачки гласник“, јер је то први и најстарији шабачки лист. Познато је да је Шабац био један од градова који је имао највише новина које су излазиле, свакако не истог тренутка и дужине трајања. Од некњижне грађе, дигитализовали смо и колекцију разгледница- наводи Соња Бокун- Ђинић.
О процесу дигитализације у Библиотеци шабачкој говори и Драган Ристић, из информатичког одељења: ,,Од 2012. године имамо могућност да сами уређујемо дигиталну библиотеку, што раније нисмо били у могућности. Процес подразумева избор докумената за дигитализовање, њихово скенирање, обраду и прилагођавање форматима који су потребни. Интересантна је могућност нашег увида у посећеност дигиталне библиотеке. Забележили смо посете и из иностранства, Америке, Канаде, Аустралије“.
Поред опције приступа најширем кругу корисника и скидања тајновитости са докумената, дигитализација представља и заштиту културног блага, јер је на тај начин могућност оштећења сведена на минимум. У прилог предностима дигитализације, говори и чињеница да су библиотеке, међу установама које се баве чувањем културно- историјске грађе, највише одмакле у овом процесу.
Најновији број
25. април 2024.
