СЕЋАЊА НА СТАРИ ШАБАЦ
ВЕЛИКИ БОРАЦ ““ ВЕЛИКИ ЧОВЕК
Између два светска рата у Шапцу су живела два брата Гроздића родом из Жагубице. Јанко је био хотелијер и држао је чувени хотел са биоскопом ,,Париз“ који је срушен 1963. а налазио се на месту данашње старе робне куће . Други брат Петар Гроздић био је индустријалац који је у Шапцу 1925. године први отворио фабрику за производњу леда. До тада се лед секао током зиме по залеђеним барама и слагао у ледаре. Вода у барама била је загађена па је такав био и лед.
Маја 1925. године ,,Шабачки гласник“ објавио је чланак индустријалца Петра Гроздића у којем се он захваљује шабачком машинисти Милану Николићу који му је монтирао машине у фабрици: ,,Видевши да је Шапцу од велике потребе једна фабрика за прављење леда, да би се Шабац могао снабдевати чистим ледом и једаред се оканити оног препо-топског прибирања леда из бара у коме је могло бити и заразних бакцила штетних по здравље човечије, решио сам те се сам исту набавио и донео у Шабац... С, поштовањем Пера Гроздић фабрикант леда.“
Да би се схватио значај ове фабрике леда треба сагледати чињеницу да су се електрични фрижидери у Шапцу почели користити тек после 1960. године. До тада су се кварљиве животне намирнице држале у металним посудама које су биле стављане у веће посуде у којима се налазио дробљени лед. У периоду између два светска рата лед се зими вадио из бара или Саве, стављао се у дубоке ровове са сламом ( трапове ). Ред сламе, ред леда, а одозго се набацивао дебели слој земље. Лед прикупљен током зиме тако се под земљом чувао за летњи период. Кафеџије које су користиле лед за хлађење јела и пића често су га убацивале у пиће па је загађени лед из бара изазивао обољевање од трбушног тифуса. Отварањем фабрике леда у граду Петар Гроздић је учинио велику услугу Шапчанима у очувању њиховог здравља. Поред тога што је био индустријалац Петар је био учесник Првог светског рата из којег је изашао са чином подпуковника. У рату је три пута рањаван и неколико пута одликован. Био је учесник борби на Церу, Мачковом камену и са српском војском прешао је целу Србију и Албанију. Један непријатељски метак прошао му је кроз вилицу и после повратка из рата касније није носио браду. По завршетку рата био је председник ,,Удружења резервних официра и ратника“ под одбора из Шапца чије су се просторије налазиле у хотелу ,,Жировни венац“ који се налазио на Баиру. Срушен је седамдесетих година а налазио се десно од данашње градске тржнице.
Као борац са Цера Петар је био иницијатор подизања споменика у Текеришу, председник Окружног суда у Шапцу 1932. године и председник Општине Шабац од 1932 -1935. године. Као човек имао је разумевања за многе грађане. Био је одличан организатор и реализатор. Када је 1933. године основан Тенис клуб Удружење резервних официра и ратник, на челу са Гроздићем, уступило је свој плац до зграде хотела ,,Париз“ за изградњу тениског игралишта. Приликом посете Шапцу 1931. године чехословачки председник Масарик доделио му је орден Белог лава, а 1932. године краљ Александар му је доделио орден Југословенске круне. Између два светска рата Петар Гроздић је био међу најцењенијим Шапчанима.
Животни циљ му је био да се подигне споменик српским и чешким борцима изгинулим на Церу. И успео је у томе. Камен темељац за споменик свечано је постављен у јесен 1927. године. Изградњу споменика помогла је и Влада Чехословачке Републике. Пројекат споменика израдио је руски емигрант Сергеј Бегановски, а краљ Александар И Карађорђевић дао је одобрење за изградњу спомен костурнице (Више у књизи ,,Церу с љубављу“ М. Васиљевића). Током подизања споменика чланови Удружења резервних официра и ратника из Шапца и чланови организације у Текеришу, предвођени са резервним подпуковником Петром Гроздићем, интензивно су трагали за бројним хумкама где су била покопана тела погинулих бораца на Церу и Поцерини. Пронађени су остаци преко 3.000 погинулих српских бораца и око 300 чешких. Коначан број никада није утврђен а у прошлих двадесет година на простору око Тројановог града често сам наилазио на металне делове од војничких униформи, стари српски новац, гелере од граната и делове реденика са неиспаљеним мецима. На јужном делу Цера око локације ,,Широка раван“ пре 50. година постојао је брег звани ,,Крстови“ на чијем је врху био пободен дрвени крст висок око пет метара. Вероватно су ту били остаци аустријских војника.
Недавно сам добио оригиналну фотографију из 1927-8. године од хроничара Цветина Васића Милуна за коју му се искрено захваљујем. Фотографија приказује изградњу споменика у Текеришу и на њој се виде радници и преживели ратници од 1912 -1918.године. Десно је не познати младић, у сукненој одећи је зидар и ратник Радиша Васић, Бранко Васић и до круне Витомир Митровић, сви из Горње Бадање. На старој фотографији су Лазар Васић, Нишевић, Предраг Васић и Лазар Милошевић из Горње Бадање. Остали мајстори су из Текериша, Помијаче и Трбосиља. Два човека у грађанским оделима могли би бити пројектант Сергеј и Росић учитељ или Милутин Филиповић председник Општине Текериш. Спомен костурница у Текеришу висока је 18. метара, а бронзани орао са ловоровим венцем тежак 950 килограма као симбол победе и мира постављен је на врх камене стене окренуте ка западу одакле је непријатељ дошао и поражен побегао. Натпис на споменику ,,ВАША ДЕЛА СУ БЕСМРТНА“ 18. ВИИИ 1914. увек ће нас подсећати на ратне жртве Церске битке која је трајала од 16. до 20. августа 1914. године.
Драгутин Драган Петровић
Маја 1925. године ,,Шабачки гласник“ објавио је чланак индустријалца Петра Гроздића у којем се он захваљује шабачком машинисти Милану Николићу који му је монтирао машине у фабрици: ,,Видевши да је Шапцу од велике потребе једна фабрика за прављење леда, да би се Шабац могао снабдевати чистим ледом и једаред се оканити оног препо-топског прибирања леда из бара у коме је могло бити и заразних бакцила штетних по здравље човечије, решио сам те се сам исту набавио и донео у Шабац... С, поштовањем Пера Гроздић фабрикант леда.“
Да би се схватио значај ове фабрике леда треба сагледати чињеницу да су се електрични фрижидери у Шапцу почели користити тек после 1960. године. До тада су се кварљиве животне намирнице држале у металним посудама које су биле стављане у веће посуде у којима се налазио дробљени лед. У периоду између два светска рата лед се зими вадио из бара или Саве, стављао се у дубоке ровове са сламом ( трапове ). Ред сламе, ред леда, а одозго се набацивао дебели слој земље. Лед прикупљен током зиме тако се под земљом чувао за летњи период. Кафеџије које су користиле лед за хлађење јела и пића често су га убацивале у пиће па је загађени лед из бара изазивао обољевање од трбушног тифуса. Отварањем фабрике леда у граду Петар Гроздић је учинио велику услугу Шапчанима у очувању њиховог здравља. Поред тога што је био индустријалац Петар је био учесник Првог светског рата из којег је изашао са чином подпуковника. У рату је три пута рањаван и неколико пута одликован. Био је учесник борби на Церу, Мачковом камену и са српском војском прешао је целу Србију и Албанију. Један непријатељски метак прошао му је кроз вилицу и после повратка из рата касније није носио браду. По завршетку рата био је председник ,,Удружења резервних официра и ратника“ под одбора из Шапца чије су се просторије налазиле у хотелу ,,Жировни венац“ који се налазио на Баиру. Срушен је седамдесетих година а налазио се десно од данашње градске тржнице.
Као борац са Цера Петар је био иницијатор подизања споменика у Текеришу, председник Окружног суда у Шапцу 1932. године и председник Општине Шабац од 1932 -1935. године. Као човек имао је разумевања за многе грађане. Био је одличан организатор и реализатор. Када је 1933. године основан Тенис клуб Удружење резервних официра и ратник, на челу са Гроздићем, уступило је свој плац до зграде хотела ,,Париз“ за изградњу тениског игралишта. Приликом посете Шапцу 1931. године чехословачки председник Масарик доделио му је орден Белог лава, а 1932. године краљ Александар му је доделио орден Југословенске круне. Између два светска рата Петар Гроздић је био међу најцењенијим Шапчанима.
Животни циљ му је био да се подигне споменик српским и чешким борцима изгинулим на Церу. И успео је у томе. Камен темељац за споменик свечано је постављен у јесен 1927. године. Изградњу споменика помогла је и Влада Чехословачке Републике. Пројекат споменика израдио је руски емигрант Сергеј Бегановски, а краљ Александар И Карађорђевић дао је одобрење за изградњу спомен костурнице (Више у књизи ,,Церу с љубављу“ М. Васиљевића). Током подизања споменика чланови Удружења резервних официра и ратника из Шапца и чланови организације у Текеришу, предвођени са резервним подпуковником Петром Гроздићем, интензивно су трагали за бројним хумкама где су била покопана тела погинулих бораца на Церу и Поцерини. Пронађени су остаци преко 3.000 погинулих српских бораца и око 300 чешких. Коначан број никада није утврђен а у прошлих двадесет година на простору око Тројановог града често сам наилазио на металне делове од војничких униформи, стари српски новац, гелере од граната и делове реденика са неиспаљеним мецима. На јужном делу Цера око локације ,,Широка раван“ пре 50. година постојао је брег звани ,,Крстови“ на чијем је врху био пободен дрвени крст висок око пет метара. Вероватно су ту били остаци аустријских војника.
Недавно сам добио оригиналну фотографију из 1927-8. године од хроничара Цветина Васића Милуна за коју му се искрено захваљујем. Фотографија приказује изградњу споменика у Текеришу и на њој се виде радници и преживели ратници од 1912 -1918.године. Десно је не познати младић, у сукненој одећи је зидар и ратник Радиша Васић, Бранко Васић и до круне Витомир Митровић, сви из Горње Бадање. На старој фотографији су Лазар Васић, Нишевић, Предраг Васић и Лазар Милошевић из Горње Бадање. Остали мајстори су из Текериша, Помијаче и Трбосиља. Два човека у грађанским оделима могли би бити пројектант Сергеј и Росић учитељ или Милутин Филиповић председник Општине Текериш. Спомен костурница у Текеришу висока је 18. метара, а бронзани орао са ловоровим венцем тежак 950 килограма као симбол победе и мира постављен је на врх камене стене окренуте ка западу одакле је непријатељ дошао и поражен побегао. Натпис на споменику ,,ВАША ДЕЛА СУ БЕСМРТНА“ 18. ВИИИ 1914. увек ће нас подсећати на ратне жртве Церске битке која је трајала од 16. до 20. августа 1914. године.
Драгутин Драган Петровић
Најновији број
25. април 2024.
