ДИОКСИНИ ““ ТИХО УМИРАЊЕ
Монографија ““ Диоксини ““ Тихо умирање ““ настала је као резултат моје дугогодишње борбе против “прљавих технологија“, које су разни “мешетари“ нудили нашој земљи као спас и “фер“ технологије. Знамо да су афлатоксини изазвали велику аферу и различите коментаре у нашој јавности. Обично у животу после једне афере долази друга. Зато желим да читаоце “Гласа Подриња“ упознам са диоксинима најтоксичнијим супстанцама створених на овој планети.
Данас се зна за 75 различитих измерних облика хлорованих диоксина и 135 хлорованих дибензофурана. У чистом облику то су чврсте супстанце са високим тачкама топљења, ниског напона паре услед чега споро испаравају. Веома тешко се растварају у води, а добро у мастима и органским растварачима.
Диоксини немају комерцијалну употребу и не постоје докази да се производе од стране живих организама. Спалионице, цементаре, термоелектране, фабрике вештачких ђубрива су највећи извор диоксина. Шумски пожари производе (нарочито четинарске шуме) диоксине али у малим количинама.
Од великог броја диоксина за њих 17 се може рећи да су најтоксичнији. Те податке о њима сам добио од познатог америчког токсиколога Др Паула Цоннетла са Њујоршког Универзитета и унео у своју монографију. Осим тога он ме је и научио како структура молекула утиче на токсичност.
Већина научника верује да су диоксини изузетно токсичне супстанце. Доказано је да су диоксини еколошки загађивачи и висококанцерогене супстанце. Диоксин је отровнији 11.000 пута од смртоносног натријум-цијанида. Један грам диоксина садржи 14 милиона смртоносних доза а 600 гр чистог диоксина који би се распршио по читавој територији величине САД би имао катастрофалне последице. Спроведена су веома обимна истраживања, која и данас трају, ради утврђивања колико су диоксини опасни по људе. Људи имају средњи ниво осетљивости на диоксине. Пошто су диоксини врло стабилна једињења која се не разлажу лако, чак и мале дневне дозе могу да се акумулирају до нивоа када су опасни. Најугроженија су нерођена деца и новорођенчад јер код њих јетра и бубрези нису довољно развијени.
Изложеност људи диоксинима може бити услед загађености животне средине која их окружује, повезана са њиховим занимањем или услед изненадног случајног загађења. У људском телу диоксини се делимично метаболишу и из њега елиминишу, док се остатак акумулира у масном ткиву. Људи се разликују по својој способности да елиминишу ТЦДД (2,3,7,8-тетрахлородибензодиоксин). Ниво елиминације зависи и од концентрације унетих диоксина. Парадоксално, много врже се врши елиминација када је конценрација унетих диоксина висока него када је ниска.
Данас се зна за 75 различитих измерних облика хлорованих диоксина и 135 хлорованих дибензофурана. У чистом облику то су чврсте супстанце са високим тачкама топљења, ниског напона паре услед чега споро испаравају. Веома тешко се растварају у води, а добро у мастима и органским растварачима.
Диоксини немају комерцијалну употребу и не постоје докази да се производе од стране живих организама. Спалионице, цементаре, термоелектране, фабрике вештачких ђубрива су највећи извор диоксина. Шумски пожари производе (нарочито четинарске шуме) диоксине али у малим количинама.
Од великог броја диоксина за њих 17 се може рећи да су најтоксичнији. Те податке о њима сам добио од познатог америчког токсиколога Др Паула Цоннетла са Њујоршког Универзитета и унео у своју монографију. Осим тога он ме је и научио како структура молекула утиче на токсичност.
Већина научника верује да су диоксини изузетно токсичне супстанце. Доказано је да су диоксини еколошки загађивачи и висококанцерогене супстанце. Диоксин је отровнији 11.000 пута од смртоносног натријум-цијанида. Један грам диоксина садржи 14 милиона смртоносних доза а 600 гр чистог диоксина који би се распршио по читавој територији величине САД би имао катастрофалне последице. Спроведена су веома обимна истраживања, која и данас трају, ради утврђивања колико су диоксини опасни по људе. Људи имају средњи ниво осетљивости на диоксине. Пошто су диоксини врло стабилна једињења која се не разлажу лако, чак и мале дневне дозе могу да се акумулирају до нивоа када су опасни. Најугроженија су нерођена деца и новорођенчад јер код њих јетра и бубрези нису довољно развијени.
Изложеност људи диоксинима може бити услед загађености животне средине која их окружује, повезана са њиховим занимањем или услед изненадног случајног загађења. У људском телу диоксини се делимично метаболишу и из њега елиминишу, док се остатак акумулира у масном ткиву. Људи се разликују по својој способности да елиминишу ТЦДД (2,3,7,8-тетрахлородибензодиоксин). Ниво елиминације зависи и од концентрације унетих диоксина. Парадоксално, много врже се врши елиминација када је конценрација унетих диоксина висока него када је ниска.
Најновији број
30. април 2025.
