РОЂЕЊЕ, БРАК И КРАЈ...

Излазимо из Пондичерија и прелазимо реку Кавури. Поред Ганга и Брамапутре, једна је од светих индијских река. Сваки религиозни Индус крај свог живота замишља на обали неке од њих. После смрти - коју они не доживљавају као несрећу већ као сеобу душе - на реду је кремирање. Имућнији људи себи обезбеђују сандалово или неко друго племенито дрво које прекривају цветним венцима. Неко од најближих сродника потпали ватру. На топлом ваздуху пожар прождере све и на крају остаје само пепео. Асти ““ како Индуси кажу, распе се у свету реку, уколико је нема, онда у било коју водену површину. (они верују да ће на тај начин душа брже и лакше стићи на небо.) Испред нас је маса света. Стоје у појединачним групицама; једни седе у “лотос“ положају, склопљених руку и једноличним гласом изговарају молитву, други су на обали са погледом упереним у воду, трећи припремају цветне венчиће и храну. На листу палме поређане су разне ђаконије, цвеће и банане. По површини мирне воде плива беличасти прах. Помешан са нежним цветним латицама креће се лагано, па све брже, журећи ка матици убрзо нестаје
Индуси још по рођењу детета уговарају и његов брак. За тај чин је потребно да се испуне одређени услови. Будући супружници морају бити из исте касте, морају посетити и послушати савет астролога и морају постићи договор са будућим пријатељима. Кад се све то испуни, следи венчање.