ДЛАКА ЗА СРЕЋУ

Бошко Радосављевић из Богосавца је по угледу на ујака Радивоја и стрица Момчила Радосављевића, званог Вранац, заволео оџачарски посао, без обзира на опасности и искушења која он са собом носи.
- Сваки посао је на свој начин специфичан. Овај је уз све опасан и пун искушења. Због отровних гасова и чађи из оџака и радни век нам је скраћен. С друге стране неизвесно је и ризично стално кретање по крововима и несигурним таваницама уз сву неопходну опрему, каже на почетку разговора.
Све то је занемарио и већ осам година с доста успеха чисти оџаке, које застаје у различитом стању, после зимске сезоне.
- Било је и оних потпуно запушених. То је захтевало детаљнији рад. Од алата користим обавезно четку (штосер), плинску боцу, бремер за спаљивање чађи, наравно мердевине и разна друга помагала, а све у циљу потпуног чишћења оџака или котла за грејање, истиче Бошко.