МАНАСТИР ЧОКЕШИНА
ГОСТОЉУБИВА МАТИ АНА
,,Времена су увек тешка, али живети и радити се мора. Данас владају велика психичка искушења, па су људи застрашени. Плаше се чак и рада, а то је најгоре. “
Када је дошла у Чокешину, мати Ана је размишљала само о једној ствари. Како отићи из манастира у који је стигла по послушању владике Лаврентија. Монашка послушност није дозвољавала самовољни одлазак. Данас га ретко напушта, а и када негде отпутује, истиче да једва чека моменат када ће се вратити у Чокешину. Саживела се са вековном светињом у којој служи већ једанаест година.
Ја сам Пепељуга
Мати Ана је прва чокешинска игуманија, јер до њеног доласка, манастир је чинило мушко братство. Била је у Радовашници, Крки, Крушедолу и у још неколико манастира, док се није скрасила на северној страни Цера, на тридесетом километру од Лознице према Шапцу, где се налази манастир Чокешина.
- Била сам ожалошћена када сам дошла овде, јер сам затекла јако тешко стање. Све је било запуштено. Ипак, Богородица ми је пружила уверење да ће се ситуација стабилизовати. Њена благодат је огромна. Сви људи који дођу и искрено, са вером, затраже помоћ, осете заштиту и молитва им бива услишена. Она је игуманија Чокешине, а ја сам само Пепељуга, стално у прашини са мајсторима ““ каже мати Ана.
А мајстори, већ навикнути да их мати Ана прати у стопу, раде под њеном контролом. По струци је економиста, а како се разуме у грађевинарство, не зна ни сама и додаје: ,,Знам тачно шта хоћу, а то је најважније. Прегаоцу, Господ замах даје. Значи, крени и све ће доћи на своје уз Божју помоћ.“
Све је у манастиру обновљено или новосаграђено. У току је градња и великог конака који ће бити довољно простран, јер мати Ана не воли тескобне и склепане грађевине.
- Времена су увек тешка, али живети и радити се мора. Данас владају велика психичка искушења, па су људи застрашени. Плаше се чак и рада, а то је најгоре. Тако и мајстори, воле да фушере. Зато се ја не одвајам од њих и чим нешто није у реду, скрећем пажњу. Један ме је питао, да ли мислим да живим дуго као гавран, када се тако понашам. Рекох му, и дуже. -
Када је дошла у Чокешину, мати Ана је размишљала само о једној ствари. Како отићи из манастира у који је стигла по послушању владике Лаврентија. Монашка послушност није дозвољавала самовољни одлазак. Данас га ретко напушта, а и када негде отпутује, истиче да једва чека моменат када ће се вратити у Чокешину. Саживела се са вековном светињом у којој служи већ једанаест година.
Ја сам Пепељуга
Мати Ана је прва чокешинска игуманија, јер до њеног доласка, манастир је чинило мушко братство. Била је у Радовашници, Крки, Крушедолу и у још неколико манастира, док се није скрасила на северној страни Цера, на тридесетом километру од Лознице према Шапцу, где се налази манастир Чокешина.
- Била сам ожалошћена када сам дошла овде, јер сам затекла јако тешко стање. Све је било запуштено. Ипак, Богородица ми је пружила уверење да ће се ситуација стабилизовати. Њена благодат је огромна. Сви људи који дођу и искрено, са вером, затраже помоћ, осете заштиту и молитва им бива услишена. Она је игуманија Чокешине, а ја сам само Пепељуга, стално у прашини са мајсторима ““ каже мати Ана.
А мајстори, већ навикнути да их мати Ана прати у стопу, раде под њеном контролом. По струци је економиста, а како се разуме у грађевинарство, не зна ни сама и додаје: ,,Знам тачно шта хоћу, а то је најважније. Прегаоцу, Господ замах даје. Значи, крени и све ће доћи на своје уз Божју помоћ.“
Све је у манастиру обновљено или новосаграђено. У току је градња и великог конака који ће бити довољно простран, јер мати Ана не воли тескобне и склепане грађевине.
- Времена су увек тешка, али живети и радити се мора. Данас владају велика психичка искушења, па су људи застрашени. Плаше се чак и рада, а то је најгоре. Тако и мајстори, воле да фушере. Зато се ја не одвајам од њих и чим нешто није у реду, скрећем пажњу. Један ме је питао, да ли мислим да живим дуго као гавран, када се тако понашам. Рекох му, и дуже. -
Најновији број
25. април 2024.
