ДА СЕ ПОРЕКЛО НЕ ЗАБОРАВИ

Свака цивилизација и сваки народ су велики онолико колико о својој историји забележе. Велики Иво Андрић је рекао да се десило само оно што је записано, а Срби су народ који расипа своју историју и који је склон да много тога пропусти да запише и многе догађаје препусти забораву. Неки људи, као дреновачки учитељ Зоран Радовановић, труде се да историју места у којем живе и раде сачувају од заборава и оставе будућим генерацијама писани траг о давно прохујалим временима и споменицима културе. Пошто цркву, после куће и школе, сматра својим трећим домом, управо тај простор је одабрао за презентацију свог рада “ Прилог историји цркве у Дреновцу“ који је објављен у годишњаку Народног музеја у Шапцу “Музеум“. Тридесетак страна тог рада говоре о мало познатим детаљима 400-годишњег постојања разних цркава у Дреновцу, опстајању кроз векове и посебној улози у очувању вере српског народа на овим просторима. Поменуто је много људи, свештеника, учитеља, народних вођа, али и обичних људи који су се окупљали око цркве која је често била последњи бедем одбране српског народа. Да би до свих тих података дошао, Зоран је морао да “прочешља“ многе архивске податке и контактира много људи. Интересантно је да је податке о учитељу Јовану Јовановићу-Бишевцу, који је био и владика шабачки, а затим и владика нишки Јероним, добио од садашњег Патријарха Иринеја. Данашња црква је саграђена пре 145 година.